Нови двор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 37:
Идеја о изградњи Новог двора иницирана је након мајских догађаја 1903, и рушења Старог конака наредне године, где се до тада налазила владарска резиденција. Краљ [[Петар I Карађорђевић]], по доласку на власт, боравио је у Старом двору Обреновића, који у претходном раздобљу није коришћен за становање, већ за репрезентативне потребе владара. Како је простор Старог двора био непогодан за стални боравак краљевске породице, решење је било у изградњи нове резиденције.
Подизању Новог двора за престолонаследника Александра I Карађорђевића приступило се [[1911.]] године, према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]](1877-1916), истакнутог српског градитеља са почетка 20. века.<ref name=AK>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма ( XIX –XX век), Београд, 2005.</ref> Данас Нови двор представља једино његово познато дело које је радио као архитекта Министарства грађевина. Изградња двора је завршена [[1914]]. године, али је већ током [[Први светски рат|Првог светског рата]] зграда била значајно оштећена. Темељна обнова уследила је у периоду 1919-1922. године, под надзором посебно оформљене Комисије, која је истовремено радила и на обнови Старог двора. У Комисији, која се бринула о комплетном уређењу будућег краљевог дома и седишта Маршалата двора, између осталих, били су сликар [[Урош Предић]] и архитекте Министарства грађевина [[Пера Ј. Поповић|Петар Поповић]] и [[Момир Коруновић]]. Јуна [[1922]], када се у здање уселио краљ Александар I Карађорђевић са краљицом Маријом, Нови двор постао је званична владарска резиденција.
=== Првобитни изглед двора ===
Ред 60:
Након Другог светског рата, реконструкција Старог и Новог двора и њихова нова намена били су повезани са једним ширим захватом претварања некадашњег дворског комплекса у управно средиште државе и републике. У циљу повезивања некадашњег дворског комплекса са зградом Народне скупштине уклоњена је ограда, срушена зграда дворске страже а сама дворска башта преуређена у данашњи Пионирски парк. У периоду од [[1948]]. до [[1953]]. године, према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]] изведени су и радови на реконструкцији и доградњи зграде бившег Новог двора, за потребе Председништва владе НРС. Извршено је проширење објекта доградњом велике свечане сале са приступним [[вестибил|вестибилом]]. Фасада према Старом двору добила је потпуно ново архитектонско решење истакнуто колонадом јонских стубова, док су ивични фронтови и линије оригиналног решења задржани према улицама Краља Милана и Андрићевом венцу. У складу са изменама на Старом двору, нови прилаз згради Новог двора обликован је на источној страни, према Пионирском парку, док су хералдичке представе замењене амблемима новог државног уређења. У унутрашњем уређењу посебна пажња посвећена је ентеријеру дограђеног дела, који је оплемењен делима најзначајнијих југословенских уметника - [[Тома Росандић|Томе Росандића]], [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]], [[Миле Милуновић|Мила Милуновића]], [[Милица Зорић|Милице Зорић]] и других.
Здање Новог двора од 1953. године до данас намењено је смештају највиших републичких органа. У њему се налазило Извршно веће НРС, Скупштина НРС, Председништво СРС и најдуже седиште председника Републике Србије. Данас Нови двор заједно са споменичким здањима који га окружују представља део једног од највреднијих амбијената историјског језгра Београда.Због својих историјских, културолошких, друштвених и архитектонско-урбанистичких вредности утврђен је за споменик културе 1983. године. <ref>„Службени лист града Београда“ бр. 4/83</ref>
== Референце ==
| |||