Википедија

Изговор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{For|изговарање и транскрипцију на Википедији|:en:Wikipedia:Manual of Style/Pronunciation}}
 
[[Датотека:Pronunciation organs diagram.png|мини|десно|360п|1. [[нос]], 2. [[усна|усне]], 3. [[зубизуб]]и, 4. [[непце]], 5. [[тврдо непце]], 6. [[меко непце]], 7. [[језик]], 8. [[ждрело]], 9. [[гркљан]], 11. [[епиглотис]], 12. [[вокални набори]], 13. [[једњак]]]]
 
'''Изговор''' или '''изговарање''' је начин на који се реч чита или прича неки [[језик]]. То је начин на који неко користи [[глас]] да би произвео [[Артикулација|артикулисан]] звук те изговорио неку реч. Ако се каже да неко има „правилан изговор”, мисли се и на начин читања речи и на начин говорења језика унутар одређеног [[дијалект]]а.
Ред 9:
* дужина културне изложености њиховог детињста{{појаснити}}
* место тренутног боравишта (пребивалишта)
* [[Говорни поремећај|говорни]] и [[Списак поремећаја гласа|поремећаји гласа]]<ref>{{citeCite book| author=Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana | title=Assessment in speech and language therapy |year=1993| publisher=CUP Archive |id=ISBN 0-415-07882-2 |pages=55}}</ref>
* припадност [[Етничка група|етничкој групи]]
* [[Друштвена класа|статус у друштву (друштвена класа)]]
Ред 15:
 
== Лингвистичка терминологија ==
Слогови се броје као јединице звука ([[Фон (фонетика)|фони]]) који они користе у свом [[језик]]у. Грана [[Лингвистика|лингвистике]] која проучава ове јединице звука се зове [[фонетика]]. Фони, који играју исту улогу, груписани су у класе од. јединице које се зову [[Фонемаглас|фонеме]]; проучавањем фонема баве се науке [[фонемика]], [[фонематика]] и [[фонологија]]. Фони, као компоненте артикулације, углавном се описују користећи [[Међународна фонетска абецеда|Међународни фонетски алфабет]] ({{јез-енгл|International Phonetic Alphabet, IPA}}) који одређује [[Међународно фонетско друштво|Међународна фонетска асоцијација]] ({{јез-енгл|International Phonetic Association, IPA}}).{{напомена|„Акроним ''-{IPA}-'' се стриктно односи [...] на ''-{[[Међународно фонетско друштво|International Phonetic Association]]}-''. Међутим, сада је тако честа пракса да се акроним такође корисити за означавање самог алфабета (од. фразе ''-{International Phonetic Alphabet}-'') тако да се отпор чини ситничавим. Контекст обично служи да разјасни две употребе.”<ref name="Lever-1994">{{cite book|last=Laver|first=John|title=Principles of Phonetics|location=New York|publisher= Cambridge University Press|year=1994|id=ISBN 0-521-45031-4|pages=561}}</ref>}}
<!--
<div align="center"><gallery mode="nolines" heights="500px" widths="500px">
Датотека:Pronunciation organs diagram.png | 1. [[нос]], 2. [[усна|усне]], 3. [[зубизуб]]и, 4. [[непце]], 5. [[тврдо непце]], 6. [[меко непце]], 7. [[језик]], 8. [[ждрело]], 9. [[гркљан]], 11. [[епиглотис]], 12. [[вокални набори]], 13. [[једњак]]
</gallery></div>-->
 
Ред 36:
 
== Литература ==
* {{Cite book| author=Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana | title=Assessment in speech and language therapy |year=1993| publisher=CUP Archive |id=ISBN 0-415-07882-2 |pages=55}}
 
[[Категорија:Фонетика]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Изговор”