Црни бор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
референце, литература |
||
Ред 25:
== Опис ==
У зависности од услова средине црни бор може порасти и до 40 м. Има широко купасту кишобранасту крошњу. [[Кора (ботаника)|Кора]] стабла је дебела, тамно сива, испуцала у неправилним браздама. Код старијих стабала бразде су и попречне. Младе гране су голе, сјајне, покривене ситним љуспама. [[Пупољак|Пупољци]] су [[Смола|смоласти]], при врху оштро зашиљени. [[Лист|Четине]] су тамно зелене и круте, дуге 8-18 цм, по две у рукавцу. Отпадају после 4-5 година. Мушке [[Шишарка|цвасти]] смештене су при врху овогодишњих гранчица, а женске (које уобичајено зовемо '''шишарке''') су висеће и формирају се дуж целе гране. Цвета [[Пролеће|априла-маја]]. Шишарке су округласте, дуге 4-10 цм, сјајно смеђе. Семе сазрева до [[Јесен|јесени]] друге године, а шишарке се отварају у [[пролеће]] треће године.<ref name="vukicevic" />
<gallery>
Ред 42:
* ''Pinus nigra'' ssp. ''Pallassiana'' – карактеристичан жа најјужније ареале, код нас се налази само на подручју око [[Босилеград]]а.
* ''Pinus nigra'' ssp. ''Gočensis'' – описан на [[Гоч]]у.
* ''Pinus nigra'' ssp. ''Zlatiborica'' – описан на [[Златибор]]у и [[Муртеница|Муртеници]]<ref name="vukicevic" />
== Станиште ==
Ред 86:
* ''Pinus nigra'' ssp. ''Laricio'' ’Nana’ – жбунаста форма, расте споро и достиже висину до 4 м.
* ''Pinus nigra'' ssp. ''Laricio'' ’Pendula’ – жалосна форма код које су снажне гране повијене на доле.
* ''Pinus nigra'' var. ’Pyramidalis’ – ускопирамидална крошња са дугим плавичастим четинама.<ref name="vukicevic" />
== Споменици природе ==
[[Датотека:Стари бор на Каменој Гори 1.JPG|250px|мини|десно|Свети бор са Камене горе]]
На [[Камена Гора|Каменој Гори]] надомак [[Пријепоље|Пријепоља]] расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову '''Свети Бор''' или '''Светибор'''. Под заштитом државе је као [[споменик природе]]. Стабло је импресивних димензија.<ref name="turizamprijepolje">{{cite web|title=Заштићена природна добра|url=http://www.turizamprijepolje.org.rs/index.php/pri-p-lju/z-sh-ic-n-prir-dn-d-br|work=http://www.turizamprijepolje.org.rs/|publisher=Туристичка организација Пријепоље|accessdate=9. 2. 2016}}</ref>
== Референце ==
Ред 97:
== Види још ==
* [[Списак заштићених природних добара у Шумадији и западној Србији]]
== Литература ==
* {{Citation
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| place = Београд
| volume =
| edition = 2.
| year = 1982
|pages=112-114
}}
== Спољашње везе ==
| |||