Историја Србије у Османском царству — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Крајем 17. века, Аустријанци су истерали Турке из већег дела Панонске низије (укључујући Бачку и северозападни Срем), а границе успостављене 1699. године остављају у саставу Турске царевине Банат и југоисточни Срем.
 
Када је српска етничка територија, 1716—1718, од Далмације, преко [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[Београд]]а и Подунавља опет постала поприште новог аустијско-турског рата, који је водио принцаустријски [[Јанвојсковођа IIIЕуген Собјески|Јан Собјески]]Савојски, Срби су узели учешће у борби на страни Аустрије. Турска је тада, тзв. Пожаревачким миром изгубила све територије у Подунављу (Банат и део Срема), [[Смедеревски санџак]] и северну Босну, Малу Влашку, делове Далмације и [[Пелопонез]]. На подручју Смедеревског санџака [[Хабзбуршка монархија|Аустријанци]] су формирали покрајину под називом [[Краљевина Србија (1718—1739)|Краљевина Србија]] (постојала од 1718. до 1739. године).
 
Новим ратом и [[Београдски мир|Београдским миром]] (1739. године) Турска је успела да поврати део територија што је претходним изгубила, укључујући све територије јужно од Дунава и Саве, као и Малу Влашку. Локално српско становништво опет је погодило ратно разарање, прогони и одмазде.