Државни савет (Србија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 5:
Државни савет је био државни орган чија се моћ и надлежност час сужавала час проширивала. Историја Државног савета почиње у доба [[Први српски устанак|Карађорђева устанка]]. Вршио је врховну законодавну, управну и судску власт. Касније је морао делити ту власт с књазом, а од времена организације судске власти остала му је само законодавна и управна власт. Под [[Милош Обреновић|Милошем]] је укинут, али оживео је опет хатишерифом од 1830. Свој облик добио је тек [[Сретењски устав|Сретењским уставом]] ([[1835]]) као највиша власт у Србији до књаза која заједно са њим учествује и у управи и у законодавству. У борби са књажевском влашћу моћ и надлежност Државног савета се час сужавала час проширивала. Милошев пораз у сукобу са опозицијом је дошао онда када је [[Порта]] издала [[Устав Србије из 1838. године|Турски устав]], којим је сва власт у Кнежевини Србији пренета на Државни савет, који су чинили углавном Милошеви противници.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3. маја 1858. достигао кулминацију своје власти.
 
Државни савет је изгубио значај првог и најважнијег чиниоца у држави другим доласком на престом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило није дозволио да утицај Државног савета превлада.{{sfn|Stokes|1990|pp=9}} Законом о устројству Државног савета од 17. августа 1861. његова овлашћења су смањена, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи. Прокламовањем [[УставНамеснички Србије из 1869. годинеустав|УставаНамесничког одустава]] ([[1869]].) његова правна природа је из основа измијењена. Законодавна власт прелази на Народну скупштину, а за Државни савет се отвара ново поље рада са врло широким административним и административно-судским атрибуцијама. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа. Као адмистративни орган сарађује у решавању важних питања, нарочито финансијске природе, а као [[управни суд]] решава сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове« односно спорове између грађана и министара о законитости њихових аката. Тиме је Државни савет добио своје дефинитивно обележје. Касније промјенепромене нису тангирали битност и [[УставРадикалски Србије изустав]] ([[1888. године|Устав од 1888.]]) прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења Државног савета, а одлуке о административним споровима постају, за разлику од Устава од 1869, обавезне за министре. [[УставАприлски Србије из 1901. годинеустав|УставомАприлским одуставом]] ([[1901.]]) и ''Законом о уређењу Државног савета'' од 21. децембра 1901. и ''Законом о пословном реду у Државном савету'' од 31. јануара 1902. проширују се административно-судске функције Државног савета тиме што се допушта заснивање административног спора и против указа и то од стране [[Главна контрола Краљевине Србије|Главне контроле]] у циљу заштите државних материјалних интереса. Ово стање траје све до [[Видовдански устав|Видовданског устава]] ([[1921]]).
 
Видовданским уставом задржава се Државни савет у свима својим дотадашњим атрибуцијама, с јединим изузетком што му се одузима саветодавна функција у питањима законодавства. Чланом 131. прелазних наређења Устава прописано је да се до доношења закона о Д. С. о пословном реду у Д. С. привремено проширује важност дотичних закона Србије на целу државу са изменама и допунама које буду извршене на начин предвиђен у члану 133 (скраћени поступак изједначење законодавства). Место измена и допуна овим законима донет је нов закон о Д. С. и управним судовима од 17. маја 1922. На основу датог овлашћења из члана 47. новог закона донесена је краљева уредба о пословном реду у Д. С. и управним судовима.