Државни савет (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Државни савет је био државни орган чија се моћ и надлежност час сужавала час проширивала. Историја Државног савета почиње у доба [[Први српски устанак|Карађорђева устанка]]. Вршио је врховну законодавну, управну и судску власт. Касније је морао делити ту власт с књазом, а од времена организације судске власти остала му је само законодавна и управна власт. Под [[Милош Обреновић|Милошем]] је укинут, али оживео је опет хатишерифом од 1830. Свој облик добио је тек [[Сретењски устав|Сретењским уставом]] ([[1835]]) као највиша власт у Србији до књаза која заједно са њим учествује и у управи и у законодавству. У борби са књажевском влашћу моћ и надлежност Државног савета се час сужавала час проширивала. Милошев пораз у сукобу са опозицијом је дошао онда када је [[Порта]] издала [[Устав Србије из 1838. године|Турски устав]], којим је сва власт у Кнежевини Србији пренета на Државни савет, који су чинили углавном Милошеви противници.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3. маја 1858. достигао кулминацију своје власти.
Државни савет је изгубио значај првог и најважнијег чиниоца у држави другим доласком на престом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило није дозволио да утицај Државног савета превлада.{{sfn|Stokes|1990|pp=9}} Законом о устројству Државног савета од 17. августа 1861. његова овлашћења су смањена, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи. Прокламовањем [[
Видовданским уставом задржава се Државни савет у свима својим дотадашњим атрибуцијама, с јединим изузетком што му се одузима саветодавна функција у питањима законодавства. Чланом 131. прелазних наређења Устава прописано је да се до доношења закона о Д. С. о пословном реду у Д. С. привремено проширује важност дотичних закона Србије на целу државу са изменама и допунама које буду извршене на начин предвиђен у члану 133 (скраћени поступак изједначење законодавства). Место измена и допуна овим законима донет је нов закон о Д. С. и управним судовима од 17. маја 1922. На основу датог овлашћења из члана 47. новог закона донесена је краљева уредба о пословном реду у Д. С. и управним судовима.
| |||