1300 каплара — разлика између измена

'''1300Хиљаду триста каплара''' је назив за још недошколоване [[официр]]е који су послати као појачање Првој армији у [[Колубарска битка|Колубарској бици]].

Састав ове јединице чинио је будући [[интелигенција|интелект]]уалниуалну кремелиту [[Србија|Србије]]. Почетком [[Први светски рат|рата]] велики број младића, како из [[Србија|Србије]] тако и из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у [[Војска|војну]] школу у [[Скопље|Скопљу]]. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је [[Врховна команда|врховну команду]] да их пошаље у борбу. [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српска војска]] је била у повлачењу, деморалисана, са мањком [[Муниција|муниције]], [[Београд]] је био у непријатељским рукама, тако да се [[Земља|Свет]]свет већ помирио са потпуним сломом [[Србија|Србије]]. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у [[Скопље|Скопљу]] пре времена подељени чинови [[каплар]]а (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка [[Колубара|Колубари]] и [[Сувобор]]у. [[Србија|Српска]] [[војска]] је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у [[Први светски рат|Првом светском рату]], предвођена [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]].

'''1300Хиљаду триста каплара''' представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.

Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref>