Нови двор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 38:
Идеја о изградњи Новог двора иницирана је након мајских догађаја 1903, и рушења Старог конака наредне године, где се до тада налазила владарска резиденција. Краљ [[Петар I Карађорђевић]], по доласку на власт, боравио је у Старом двору Обреновића, који у претходном раздобљу није коришћен за становање, већ за репрезентативне потребе владара. Како је простор Старог двора био непогодан за стални боравак краљевске породице, решење је било у изградњи нове резиденције.
Подизању Новог двора за престолонаследника Александра I Карађорђевића приступило се [[1911.]] године, према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]](1877-1916), истакнутог српског градитеља са почетка 20. века.<ref name=AK>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма ( XIX –XX век), Београд, 2005.</ref> Данас Нови двор представља једино његово познато дело које је радио као архитекта Министарства грађевина. Изградња двора је завршена [[1914]]. године, али је већ током [[Први светски рат|Првог светског рата]] зграда била значајно оштећена. Темељна обнова уследила је у периоду 1919-1922. године, под надзором посебно оформљене Комисије, која је истовремено радила и на обнови Старог двора. У Комисији, која се бринула о комплетном уређењу будућег краљевог дома и седишта Маршалата двора, између осталих, били су сликар [[Урош Предић]] и архитекте Министарства грађевина [[Пера Ј. Поповић|Петар Поповић]] и [[Момир Коруновић]]. Јуна [[1922]], када се у здање уселио краљ Александар I Карађорђевић са краљицом [[Марија_Карађорђевић|Маријом]], Нови двор постао је званична владарска резиденција.
=== Првобитни изглед двора ===
| |||