Муника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{
{{Taxobox
| name = Муника
Ред 17:
| range_map_width =
| range_map_caption = Ареал мунике
| synonyms= ''Pinus leucodermis'' Ait.
}}
[[Датотека:Zubacki kabao view of summit.jpg|250px|мини|Муника на природном станишту. Планина [[Орјен]], Црна Гора.]]
[[Датотека:Pinus heldreichii Satellit 04.jpg|250px|мини|Украсна стубаста форма ''Pinus heldreichii ’Satellit’'' у ботаничкој башти у Вроцлаву, Пољска]]
'''Муника''' (''-{Pinus heldreichii}-'') je [[Терцијер|терцијерни]] [[Relikt|реликт]] и [[ендемит|субендемит]] [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] врста са малим допунским [[Ареал|ареалом]] у јужној [[Италија|Италији]].<ref name="zavod" /> Научни назив муника је добила по немачком [[ботаника|ботаничару]] [[Хелдрајх]]у (Theodor Heinrich Hermann von Heldreich) ([[1822]]-[[1902]]).<ref name="bionet">{{cite web|title=Муника|url=http://www.bionet-skola.com/w/Munika|work=http://www.bionet-skola.com/|publisher=Бионет школа|accessdate=14. 2. 2016}}</ref>
== Распрострањеност ==
Ареал мунике поклапа се често са ареалом [[Молика|молике]] (''-{Pinus peuce}-''), на високим медитеранским и субмедитеранским планинама [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Македонија|Македоније]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Албанија|Албаније]] и [[Грчка|Грчке]] са, како је већ речено, малим допунским ареалом у јужној Италији.<ref name="vukicevic">{{Citation
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| place = Београд
| volume =
| edition = 2.
| year = 1982
|pages=115
}}</ref> У Србији муника расте на [[Проклетије|Проклетијама]] и на локалитетима [[Паштрик]], [[Ошљак]], [[Коџа Балкан]], [[Островица (врх)|Островица]], [[Шар-планина]] (Гине воде, Јеловник) и [[Муртеница]]<ref name="zavod">{{cite journal|first=Драгана|last=Остојић|coauthors=Братислав Кисин, Анка Динић, Златко Милошевић|title=Ново налазиште стабла мунике (''Pinus heldreichii'' Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта|journal=Заштита природе|year=2013|volume=63, бр. 1-2|pages=5-15|url=http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%2611681&page=0&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D11681|accessdate=14. 2. 2016}}</ref>
== Изглед ==
Стабла мунике могу да достигну висину до 35 м, прсни пречник преко 1 м (некада пречник достиже и 2-3 м) и старост од неколико стотина година. Круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика. Коренов систем је јако развијен са бројним бочним кореновима, који дубоко продиру у пукотине стена.<ref name="zavod" /> Кора на деблу и старим гранама зрелих јединки је врло дебела, , пепељасто сива и дубоко угласто испуцала<ref name="vukicevic" /> на вишеугаоне плочице, сличне панциру. У младости је глатка, белкастосива, по чему је врста и добила име (ранији назив, сада синоним) ''leucodermis''.<ref name="mojabasta">{{cite web|title=PINUS HELDREICHII Christ|url=http://www.mojabasta.com/atlas-biljaka/item/pinus-heldreichii-christ.html|work=http://www.mojabasta.com/|publisher=Moja Bašta|accessdate=14. 2. 2016}}</ref>
Пупољци су без смоле. Четине су распоређене око бочних гранчица налик праменовима, тако да врх једног прамена допире до половине другог. Четине расту по две у рукавцу, круте су, дуге 7-9 цми широке до 2,5 мм. <ref name="vukicevic" />
Шишарке су дуге 7-9 цм, а широке до 2,5 цм. Апофиза је пљосната или пирамидална са правом или савијеном бодљом на грбици, посебно у доњем делу шишарке. Фертилне љуспе су са доње стране светло смеђе. Семе је дуго око 7 мм са криоцем дужине око 25 мм.<ref name="vukicevic" /> Шишарке прве године имају карактеристичну тамнољубичасту боју. Сазревају септембра-октобра друге године.<ref name="mojabasta" />
<gallery>
Линија 24 ⟶ 47:
Слика:Pinus_heldreichii_Satellit_01.jpg|<center>Младе шишарице почетком друге вегетације, у основи актуелног летораста
Слика:Pinus_heldreichii_Satellit_03.jpg|<center>Шишарице
Слика:
</gallery>
== Станиште ==
Шуме мунике се налазерасту у истом висинском појасу (1300-1800, 1200-1900 н.в.) са шумама молике, а у подручјима са израженим медитеранским утицајима изграђују високопланински климарегионалан појас.<ref name="zavod" /> Често изграђују, са шумама молике, горњу висинску границу шумског појаса. Муника је топлољубива врста која тражи осунчане положаје. Одговарају јој сушни терени,<ref name="molikamunika">{{cite journal|first=Milorad|last=Janković|title=Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (''Pinus peuce'') i munike (''Pinus heldreichii'') kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu|journal=Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu|date=1960|volume=2|pages=141-180}}</ref><ref name="vukicevic" /> тако да шуме мунике претежно расту на кречњачким масивима, а реће на доломиту и серпентиниту,<ref name="zavod" /> на врло стрмим и сувим, југу изложеним падинама.<ref name="vukicevic" /> На природним стаништима северне падине на силикатним масивима углавном препушта шумама [[Молика|молике]] (''-{Pinus peuce}-''), мада се и на тим положајима муника може наћи.
== Употреба ==
Дрво мунике је погодно за добијаwе луча, па су шуме због сече проређене.<ref name="zavod" />
Муником могу да се пошумљавају врлетни терени на већим надморским висинама.<ref name="vukicevic" />
== Значај у озелењавању ==
Тамно зелене, праменасто распоређене четине, као и дебела, испуцала кора чине ову врсту декоративном и пођељном за садњу у парковима. На зеленим површинама у Београду често се могу наћи веће групе стабала мунике, па и мале састојине.<ref name="vukicevic" />
=== Споменици природе ===
у долини реке [[Неродимка|Неродимке]], недалеко од [[Урошевац|Урошевца]] расте ''Бор цара Душана'', стара муника чија се старост процењује на око 700 година. То дрво налази се на остацима летњиковца [[Цар Душан|цара Душана]] и данас је заштићено као [[Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији|Споменик природе]].<ref>{{cite news|first=V.|last=Jokić|title=Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina|url=http://img2.blic.rs/vesti/aktuelno/vest/drvece-u-srbiji-dzinovi-sa-kosova-stari-750-godina-foto/104296.phtml|accessdate=14. 2. 2016|newspaper=24 sata|date=03.09.2013.}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Citation
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| place = Београд
| volume =
| edition = 2.
| year = 1982
|pages=104-105
}}
* {{cite book|first=Vidaković|last=Mirko|title=Četinjače : morfologija i varijabilnost|year=1982|publisher=Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti|location=Zagreb}}
== Види још ==
* [[Ендемит]]
* [[Relikt]]
* [[Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији]]
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pinus heldreichii}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Munika BioNet škola]
* {{cite web|title=PINUS HELDREICHII Christ|url=http://www.mojabasta.com/atlas-biljaka/item/pinus-heldreichii-christ.html|work=http://www.mojabasta.com/|publisher=Moja Bašta|accessdate=14. 2. 2016}}
[[Категорија:Pinales]]
| |||