Википедија

Константин Данил — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 213.198.200.193 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 24:
По његовом причању он је 1812—1816 радио у темишварском атељеу тада најугледнијег српског сликара [[Арсен Теодоровић|Арсе Теодоровића]], али га је стари мајстор истјерао из љубоморе, видјевши велику даровитост и нагло напредовање свога ученика. Данил међутим није тада напустио [[Темишвар]], већ је ступио у радионицу једнога од тројице бечких академских сликара, који су у то вријеме стално живјели у банатској престоници. Почетком двадесетих година Данилу се губи траг. Може бити да је већ и тада отишао на краће вријеме у [[Беч]] и [[Минхен]], а углавном бит ће да је путовао по [[Банат]]у и [[Трансилванија|Ердељу]], као многи »путујући сликари« у то доба, и издржавао се портретисањем по имућнијим грађанским домовима и по племићким »куријама«. За један такав портрет плаћао се тада један дукат, т. ј. 5 форинти у сребру. [[1827]]. бавио се истим послом у Великом Бечкереку, те сликајући портрет тадашњег бечкеречког подначелника Stjepana Karacsony-a, богатог властелина, каснијег торонталског великог жупана и грофа, упознао се у његовој кући са Sofijom Dely, дјевојком из једне осиромашјеле мађарске племићске породице, и вјенчао се с њоме [[27. фебруар|27/2]] исте године у католичкој цркви.
 
[[1828]]. панчевачки прота Арсеновић, приликом једног похода у [[Алибунар]]у, видио је у кући граничарског капетана Кљуновића изврсне портрете истог капетана и његове жене, те одмах понудио Данилу да изради иконостас нове [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], до тада највеће и најлепшенајљепше у онамошњем Српству. Уговор је склопљен са црквеном општином [[26. мај|26/5]] [[1829]], Данил се преселио у [[Панчево]], прионуо је на проучавање [[Библија|Св. Писма]] и на студирање и скицирање нацрта за поједине иконе. [[1833]]. Данил завршио је панчевачки [[иконостас]]. За тај свој први велики рад примио је од општине 4.000 форинти у сребру. У то вријеме је насликао у Панчеву још око 20 портрета и икона, само за властелине Јагодице око 10 портрета, од којих су 4 на имању у [[Канак]]у, а остали у дворцу добра Крњаче, у Румунији, на нашој граници. Тим радом у Панчеву Данил је себи оставарио репутацију најбољег мајстора, а и материјално се обезбедиообезбиједио за цеоцио живот. Стога је он остао до смрти пријатељски и захвално-привржен проти Арсеновићу, који се, уз Данила, и сам развио у умјетника.
 
[[1833.]]. Данилапозвала је позвалаДанила православна румунска општина [[Уздин]] у [[Банат]]у, да јој украси цркву. [[1836]]. је довршио и њу, и то олтар у минијатурном размјеру, а плафон у монументалном великом стилу. [[1836]]. расписала је српска црквена општина у Темишвару натјечај за израду иконостаса, и изабрала Данила. Карактеристично је, да је Данил понуду потписао као »мјештанин«. Тај иконостас завршио је новембра [[1843]]. За све вријеме рада у Темишвару Данил је био средиште нарочите пажње, чак и са стране њемачког грађанства. Млади мађарски племић, потоњи министар, Горове, враћајући се са студија из, Француске и Италије, молио га је, да га прими у свом атељеју и о тој посјети написао је у ''Kossuthovom'' органу (Pesti Hirlap br. 45.377 od 1841), одушевљен чланак, приказујући га као човјека између 30 и 40 година.
 
Њемачке новине ''Temesvarer Wochenblatt'' неколико пута свраћале су пажњу на »умјетников гениј«, сматрајући ту цркву најљепшом у цијелој [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]] са свим њеним провинцијама. Од [[1843]]. до [[1852]]. боравио је већином у својој кући, у [[Зрењанин|Бечкереку]], сликајући портрете, а и по који жанр и nature morte (мртву природу). За тих 10 година, он је, по писању споменутог њемачког листа, два пута, 1846 и 1851, путовао у [[Италија|Италију]], ради студија. Исто то тврди и темишварски лист ''Euphrosine'' (бр. 5). Аугуста 1852 преселио се у банатско село Добрицу, да наслика иконостас српске православне цркве. За вријеме трогодишњег рада ту помагао му је учитељ [[Лазар Николић]] који је послије и сам сликао и који се прославио особито као пијететни биограф свога учитеља,
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_Данил”