Википедија

Zgrada BIGZ-a — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 95.180.88.227 (разговор) на последњу измену корисника Ванилица
Ред 2:
[[Датотека:D.Brašovan Zgrada BIGZ-a 2.JPG|мини|250п|Zgrada BIGZ-a u Beogradu pogled sa ugla]]
 
'''Zgrada BIGZ-a''' u [[Beograd]]u je jedno od najpoznatijih [[arhitektura|arhitektonskih]] ostvarenja [[Srpskejugoslavija|jugoslovenske]] [[moderna|moderne]]. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između [[1934]]. i [[1941]]. godine<ref>[http://jelenastojkovic.blogspot.com/2009/05/citati-pisati-bigz-fenomenologija.html Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> (temelji su osvećeni 27. novembra 1937.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/28?pageIndex=00007 "Vreme", 28. novembar 1937, str. 7]. digitalna.nb.rs (pristup. 28.11.2015.)</ref>), po projektu arhitekte [[Dragiša Brašovan|Dragiše Brašovana]] u obliku ćiriličnog slova [[P]], nalik na štamparsku mašinu.<ref name="politika">[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t1171.lt.html Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
 
Zgrada Bigza se nalazi na [[Senjak]]u i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.<ref>[http://arhitekturabezbeograda.wordpress.com/2009/07/10/zgrada-bigz-a-nije-izgubila-nista-od-svoje-aktuelnosti/ Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je [[1990e|1990-ih]] prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i [[di-džej]]eva.<ref>[http://www.24sata.rs/vesti.php?id=14777 Zgrada BIGZ-a postaje hotel i biznis centar], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Većinski vlasnik je '''Beogradski izdavačko-grafički zavod''' ([[BIGZ]]) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus...<ref name="politika"/> S obzirom da je zgrada Bigza već godinama stecište mnogih slobodnih umetnika, smatra se nekom vrstom neformalnog kulturnog centra.<ref>[http://www.manekenibigza.org/bigz/ O Bigzu], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Zgrada_BIGZ-a”