Пињол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
sve o pinjolu osim slika. slike slede |
||
Ред 19:
| range_map_caption = Природни ареал пињола
}}
'''Пињол''' (''Pinus pinea'') је зимзелени четинар из породице [[Бор (биљка)|борова]] (''Pinus''). Домаће име врста је добила по јестивим семенкама.<ref name="lanzara">{{cite book|first=Lanzara|last=Paola|title=Drveće|year=1984|publisher=Mladinska knjiga|location=Ljubljana|pages=82}}</ref> Друга имена ове врсте су '''пинија''' или '''пињ'''.<ref name="sumarskizagreb">{{cite web|title=''Pinus pinea'' L. (''Pinaceae'') - pinija, pinj |url=http://hrast.sumfak.hr/~botanika/projekt00237/
== Распрострањеност ==
Ред 33:
|pages=110-111
}}</ref><ref name="sumarskizagreb" />
=== Пињол у Србији ===
Насупрот опште увреженом мишљењу да пињол расте искључиво у областима са изразито медитеранском климом, у Смедеревској Паланци констатовано је постојање три стабла овог изузетног бора. Стабла расту у једном приватном дворишту. Једно је старо 22, а друга два 30 година и као младице су донета из Пуле, која се такође налази ван њиховог природног ареала. Мањих су димензија у односу на типичне представнике, али витална и без обољења. Плодоношење је забележено код два старија стабла, што је у границама нормале, обзиром да пињол почиње да плодоноси око 20-те године. Положај им је такав да су са северне и истичне стране заклоњена објектима, док су са јужне и западне стране изложена сунцу. После испитивања стручњаци са Шумарског факултета у Београду дошли су до закључка да би шире гајење пињола у Србији било сасвим могуће, првенствено у декоративне сврхе.<ref>{{Citation
| last = Perović
| first = Marko
| title = Pinjol (''Pinus pinea'' L.) u Smederevskoj Palanci - nova vrsta za alohtonu dendrofloru Srbije
| journal = 7th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions
| volume =
| issue =
| year = Juny 5-9 2002
| pages = 177-179
| url =
| place = Dimitrovgrad
}}
</ref>
7th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions
Dimitrovgrad, Juny 5-9 2002.
== Изглед ==
Линија 39 ⟶ 59:
[[Пупољак|Пупољци]] су ушиљени, јајасти, 6-12 мм дуги, без смоле. Четине по 2 у рукавцу (двоигличасти борови), 10-15 цм дуге, 1,5-2 мм широке, круте, одстојеће, светлозелене, на младим биљкама плавичастозелене, смолни канали до епидермиса. Рукавац дуг 10-12 мм. Четине отпадају после 2-3 године.<ref name="sumarskizagreb" /><ref name="vukicevic" />
Пињол је једнодома врста. Цвета од априла до јуна. Женски [[цвет]]ови - [[Шишарка|шишарке]] се јављају на врховима избојака. У 1. години нарасту до величине ораха, у 2. години до величине јајета, а у 3. сазревају. Зреле шишарке су округласто јајастог облика, 8-15 цм дуге, до 10 цм широке. На грани седеће, без петељки, стоје усправно, симетручне. Фертилне љуске дебеле, с доње стране црносмеђе. Апофиза велика и из њених углова иду ребра до тупе грбице. Зреле шишарке отварају се у пролеће друге године по зрењу и остају на гранама 2-3 године.<ref name="vukicevic" /><ref name="sumarskizagreb" />
Семе - пињол је крупно, дуго 1,5-2 цм, дебело до 1 цм, смеђе, јестиво. Криоце 3-20 мм дуго. Котиледони су до 6 цм дуги, а има их најчешће 12.<ref name="sumarskizagreb" /> Размножава се семеном. У почетку расте брзо, али касније губи брзину у порасту.<ref name="vukicevic" /> Може доживети старост до 250 година.<ref name="lanzara" />
== Станиште ==
Пињол је анемофилна, хелиофилна и ксерофилна врста, врло осетљива на ниске температуре. Не подноси температуре ниже од -10°С које трају дужи временски период, када страдају младе четине и пупољци.<ref name="lanzara" /><ref name="savjetodavna" /> Најбоље успева на силикатно-песковитом тлу, али подноси и земљишта са кречњачком подлогом - смеђа приморска земљишта и црвенице.<ref name="savjetodavna" /> Може успевати тамо где успева и [[алепски бор]] (''Pinus halepensis''), али је осетљив на посолицу. Расте појединачно или у мањим састојинама.<ref name="sumarskizagreb" />
== Употреба ==▼
Због скромних захтва према земљишту и способности стварања богатог хумусног слоја, јаког корена и широке крошње који штите тло од ерозије, пињол је мелиоративна врста еумедитеранске и стеномедитеранске зоне. Уз то, високо подигнута крошња смањује опасност од пожара крошње и комбинованих пожара, који су чест узрок пропадања шума на Медитерану, па се препоручује за пошумљавање, у комбинацији с алепским бором и обичним [[чемпрес]]ом.<ref name="savjetodavna">{{cite web|last=Franulović|first=Ksenija|title=Pinija ili Pinj (''Pinus pinea'' L.)|url=http://www.savjetodavna.hr/savjeti/558/561/pinija-ili-pinj-ipinus-pinea-li/|work=http://www.savjetodavna.hr/|publisher=Savjetodavna služba|accessdate=17. 2. 2016}}</ref>
Дрво пињола има светлу жутоцрвенкасту бељику, жутоцрвенкасту срж и грубе је структуре. Средње је тешко и употребљава се у грађевинарству, столарству и сл.<ref name="savjetodavna" />
Због вишеструке користи пињол је врло цењена врста на подручју целог Медитерана, а у неким земљама убраја се међу главне привредне врсте, првенствено због производње семена које се користи у гастрономији као зачин, али и у медицини јер има и лековита својства. Користи се код регулације [[крвни притисак|крвног притиска]], [[чир на желуцу|чира на желуцу]] и контроле [[телесна тежина|телесне тежине]]. Богато је храњивим материјама, [[антиоксиданс]]има (минералима) и влакнима. Највише су засупљене [[масти]] - 48%, висок је удео [[протеин]]а - 34%, док најмање има [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Од [[минерал]]а у пињоли су богати [[калијум]]ом, [[фосфор]]ом и [[магнезијум]]ом, а у мањим количинама има и [[калцијум]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[цинк]]а и [[бакар|бакра]]. Шпанија, као највећи произвођач, годишње произведе 6.250 т семена пињола, што представља 40-60% укупне светске производње. Семе пињола је веома цењено и његова цена тако висока да се узгаја и у другим деловима света. Захваљујући клими врло сличној медитеранској, ова врста добро успева, на пример, на Новом Зеланду. Осим семена лијековити су и други делови биљке.<ref name="savjetodavna" />
Смола се користи у индустрији боја, лакова, масти, као и у фармацеутској индустрији. Терпентин добијен из смоле добар је диуретик, антисептик, рубифацијент (побољшава циркулацију) и антипаразитик за унутрашње паразите. У облику парне и водене купке користан је лек код реуме, болести бубрега, крви, респираторних органа, као и код оштећења коже и слузокоже, где се примењује у облику фластера, крема, инахалатора и тд.<ref name="savjetodavna" />
Четине се могу користити за [[малч]]ирање у парковима и приватним вртовима, а богате су и етеричним уљима. Једно од својстава је и хербицидно деловање на коров.<ref name="savjetodavna" />
▲== Употреба ==
Шишарке се користе као био гориво, а због занимљивог изгледа у Турској се користе у традиционалној уметности и старим занатима.<ref name="savjetodavna" />
== Значај у озелењавању ==
=== Култивари ===
Пињол је врло стабилна врста која се тешко укршта са осталим боровима. У хортикултури се најчешће примјењују култивари ''P. pinea ’Correvoniana’'' - патуљасти облик и ''P. pinea ’Fragilis’'' - култивиsани облик који има танку семену љуску.<ref name="sumarskizagreb" />
== Референце ==
Линија 77 ⟶ 100:
|pages=110-111
}}
* {{cite book|first=Lanzara|last=Paola|title=Drveće|year=1984|publisher=Mladinska knjiga|location=Ljubljana|pages=82}}
== Види још ==
* [[Шумa]]
== Спољашње везе ==
* {{cite web|last=Vlašić|first=Mario|title=Američki borovac ili Vajmutov bor (''Pinus strobus'' L.)|url=http://www.savjetodavna.hr/savjeti/558/605/americki-borovac-ili-vajmutov-bor-ipinus-strobus-li/|work=http://www.savjetodavna.hr/|publisher=Savjetodavna služba|accessdate=16. 2. 2016}}
* {{cite web|title=''Pinus pinea'' L. (''Pinaceae'') - pinija, pinj |url=http://hrast.sumfak.hr/~botanika/projekt00237/Pinuspinea.htm|work=http://hrast.sumfak.hr/|publisher=Šumarski fakultet Sveučilišta u Zagrebu|accessdate=15. 2. 2016}}
{{Commonscat|Pinus pinea}}
| |||