Историјски институт Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
 
== Историјат ==
Историјски институт основан је [[21. мај]]а [[1947]]. са задатком да изучава економску, друштвену, политичку, и културну историју српског народа, као и његове везе са јужнословенским и осталим балканским народима, и да истовремено унапређује све гране историјске науке. Претечу Историјског института САНУ представља Институт за прикупљање извора [[1908|1908.]].-[[1918|1918.]]. године, основан 1922. године, на иницијативу професора [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]].<br />
 
До [[1961|1961.]]. године Институт је био у саставу Српске академије наука и уметности, затим је, одлуком Владе Србије издвојен као засебна установа. <ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1557 Институти у Београду]</ref>
За првог управника Института именован је др [[Виктор Новак]], а за заменика управника др [[Георгије Острогорски]], професори Универзитета.
Линија 16 ⟶ 17:
* Секција за помоћне историјске науке
 
До [[1948|1948.]]. године постојала је и Секција за византологију, након чега је основан [[Византолошки институт САНУ]], као самостална установа. Секција за изучавање античког периода [[1952|1952.]]. године издвојена је из Института и припојена Археолошком институту САНУ. Оснивањем нових научних установа – Института за савремену историју, Института за историју радничког покрета, престала је потреба за постојањем Секције за изучавање народноослободилачке борбе, а Секција за помоћне историјске науке припојена је секцији за проучавање средњег века. Тако је подручје интересовања Историјског института САНУ хронолошки омеђено на период од средњег века, до почетка [[20. век]]а, односно до 1918. године и стварања [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]].
 
Програм рада Института у почетку се заснивао на широј спољној сарадњи сарадника са Универзитета и изван њега. Постепеним повећањем броја сталних сарадника, јасније се профилисао научноистраживачки програм Института.
 
Институт је организовао низ међународних и националних скупова као што су Ослободилачки покрети југословенских народа од XVI века до почетка Првог светског рата (1974), Србија у завршној фази Велике источне кризе [[1877|1877.]].-[[1878|1878.]]. године ([[1978|1978.]].), серију округлих столова [[Србија у Првом светском рату]] ([[1984|1984.]].-[[1990|1990.]].), Југословенско-француски односи – поводом 150 година од отварања првог француског конзулата ([[1988|1988.]].), [[Јован Томић]] - живот и дело ([[1995|1995.]].), Завршне године [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1812|1812.]].-[[1813|1813.]]. ([[1995|1995.]].), Куршумлија кроз векове ([[1995|1995.]].), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена (1995), Ислам, Балкан и велике силе ([[1996|1996.]].), [[Петар Костић (етнолог)|Петар Костић]] – живот и дело ([[1997|1997.]].), Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану ([[1997|1997.]].), Србија и Француска за време Првог светског рата ([[1997|1997.]].) Европа и [[Источно питање]], Српске политичке генерације, Берлински конгрес и српско питање ([[1998|1998.]].), Европа на раскршћу ([[1999|1999.]].), Краљ Владислав и Србија [[13. век]]а ([[2000|2000.]].), Југоисточна Европа: политичке и културне концепције (XVI-XX) ([[2001|2001.]].), и друге.
 
== Директори ==