Википедија

Хипоталамус — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поправљене везе: CRH → Kortikotropin-oslobađajući hormon, лептин → Leptin (hormon) (3), сало → Adipozno tkivo користећи Dab solver
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Hypothalamus small.gif|thumb|десно|Људски хипоталамус (црвено)]]
'''Хипоталамус''' (од [[грчки језик|грчког]] ὑπό "испод" и θάλαμος "одаја, просторија")<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/hypothalamus]</ref> је део [[међумозак|међумозга]] који се налази на поду и зидовима треће мождане коморе. Сива маса хипоталамуса организована је у виду великог броја једара која су узајамним везама повезана са другим деловима [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Једна од најважнијих функција хипоталамуса је то што повезује [[нервни систем]] са [[ендокрини систем|ендокриним системом]] преко [[хипофиза|хипофизе]].<br />
Хипоталамус је одговоран за одређене метаболичке процесе и за друге активности [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]]. Синтетише и лучи [[хормони|хормоне]] који регулишу активност хипофизе. Такође контролише телесну температуру, [[глад]], жеђ, [[умор]], емотивно и инстинктивно понашање као и репродуктивно понашање.<ref>[http://www.cancer.gov/dictionary?CdrID=46359]</ref><ref name=mina>[https://minamiletic725.wordpress.com/category/medumozak/hipotalamus/]</ref><ref name=knjiga>Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић, 2004. „Биологија“. Завод за уџбенике. Београд.</ref>
== Структура ==
[[Датотека:Illu_diencephalon.jpg|thumb|300п|Hipotalamus]]
Хипоталамус је део мозга који се састоји од великог броја једара. Постоји код свих [[кичмењаци|кичмењака]]. Код [[сисари|сисара]] у паравентрикуларном и супраоптичком једру постоје неурони чији аксони стварају [[окситоцин]]е и [[антидиуретски хормон|антидиуретске хормоне]] (вазопресине) који се затим из [[неурохипофиза|неурохипофизе]] ослобађају у крвоток. У паравентрикуларном једру постоје и знатно мањи неурони који стварају [[кортикотропин-ослобађајући хормон]] који се из [[аденохипофиза|аденохипофизе]] ослобађа у крвоток.<br />
=== Једра ===
Једра хипоталамуса укључују следеће: <ref name=mina/><ref>[http://www.neuroanatomy.wisc.edu/coursebook/neuro2(2).pdf</ref><ref>http://universe-review.ca/I10-80-nuclei.jpg</ref><ref>http://www.utdallas.edu/~tres/integ/hom3/display13_04.html</ref><ref>http://neuroscience.uth.tmc.edu/s4/chapter01.html]</ref>
{| class="wikitable"
|-
Ред 29:
|rowspan=4|Супраоптички
|Паравентрикуларно хипоталамусно једро||
* Лучи [[окситоцин]] (стимулише глатку мускулатуру [[материца|материце]] и [[млечне жлезде]])<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BD]</ref>
* Лучи [[кортикотропин-ослобађајући хормон]] (стимулише синтезу [[аденокортикотропни хормон|аденокортикотропног хормона]] у аденохипофизи)<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/Kortikotropin-osloba%C4%91aju%C4%87i_hormon]</ref>
* Лучи [[тиреотропин ослобађајући хормон]] (стимулише лучење [[Тиреостимулишући хормон|тиреостимулишућег хормона]] у аденохипофизи)<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BD_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD]</ref>
* Лучи [[соматостатин]] (инхибише лучење других хормона)<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD]</ref>
* Лучи [[антидиуретски хормон]] (стимулише реапсорпцију воде у бубрезима)<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/Antidiuretski_hormon]</ref>
|-
|Предње хипоталамусно једро||
Ред 133:
* Кортикотропин ослобађајући фактор ([[Kortikotropin-oslobađajući hormon|CRH]]) је примарни, али не и једини фактор хипоталамуса који регулише лучење аденокортикотропина ([[ACTH]]) који контролише функције [[надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]]. Кортикотропин ослобађајући фактор се примарно синтетише у паравентрикиларном једру. Секреција CRH и ACTH је инхибирана од стране [[кортизол]]а који лучи [[надбубрежна жлезда]]. Секрецију ових хормона стимулише стрес. <br />
Поремећаји до којих долази приликом лучења ових хормона су везани за њихово прекомерно или недовољно лучење и изазивају различите лезије, повреде или туморе.
<ref name=neuro>[http://neuroscience.uth.tmc.edu/s4/chapter02.html]</ref><ref>[http://www.stetoskop.info/Hormoni-hipotalamusa-2512-c73-content.htm?b6]</ref>
 
==== Неурохипофиза ====
Ред 156:
==== Надражаји који се преносе преко нервних влакана ====
Секреција [[окситоцин]]а изазвана од стране одојчета или стимулацијом грлића материце се врши посредством ових путева; секреција [[вазопресин]]а изазвана кардиоваскуларним надражајима који настају у хеморецепрорима каротидног тела или лука аорте и у рецепторима преткомора се врши посредством других путева. Хипоталамус је посредник свих ових ефеката и информације се преносе спиналним путевима који пролазе кроз мождано стабло.<br />
Кардиоваскуларни стимулуси се пренусе nervus vagus-ом. Nervus vagus преноси велики број висцералних информација, укључујући и сигнале који настају приликом истезања или пражњења желудца, да сузбију или подстакну храњење, тако што да знак за лучење [[Leptin (hormon)|лептинлептина]]а или [[гастрин]]а. Поново ова информација стиже преко пута кроз мождано стабло.<br />
Додатно, функције хипоталамуса су реагују на или су рагулисане неуротрансмитерима-[[норадраналин]], [[серотонин]] и [[допамин]] у просторима који су инервисани.
 
==== Надражаји који доспевају путем крви ====
[[Пептид]]и имају имају важан утицај на хипоталамус и да би до тог утицаја дошло, они морају да прођу кроз [[крвно-мождана баријера|крвно-мождану баријеру]]. Хипоталамус је делом ограничен специјализованим деловима мозга који немају ефективну крвно-мождану баријеру; [[ендотел]] капилара на овим местима има отворе који омогућавају слободан пролаз великих протеина и других молекула. Нека од ових места су места неуросекреције, док су друга места на којима мозак испитује састав крви. На неким од ових места неурони су у блиском контакту са крвљу и са [[цереброспинална течност|цереброспиналном течншћу]]. Ове структуре имају веома развијену мрежу капилара и садрже неуроне који реагују на промену [[осмотски притисак|осмотског притиска]] и концентрације [[натријум]]а који регулишу унос течности, секрецију [[вазопресин]]а и концентрацију натријума у организму. Ове структуре садрже и неуроне са рацепторима за [[ангиотензин]], [[атриопептин]],
[[ендотелин]] и [[релаксин]], од којих је сваки важан за регулацију баланса течности и електролита. <ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/Atriopeptin</ref><ref>https://sr.wikipedia.org/wiki/Endotelin]</ref><br />
Није јасно како сви пептиди који утичу на хипоталамус добијају потребан приступ. У случају [[пролактин]]а и [[Leptin (hormon)|лептинлептина]]а постоје докази активног упијања у хороидном плексусу из крви у [[ликвор]].<br />
Хипоталамус функционише као врста термостата за тело. Подешава жељену телесну температуру и стимулише или производњу и задржавање топлоте да би повећао температуру крви или знојењем и [[вазодилатација|вазодилатацијом]] да би охладио крв на одређену температуру. Све [[грозница|грознице]] су проузроковане порастом постављене температуре у хипоталамусу; сва друга повећања температуре која нису под утицајем хипоталамуса се класификују као [[топлотни удар]]. Ретко са директном повредом хипоталамуса, као због [[мождани удар|можданог удара]], изазива грозницу која се назива ''хипоталамусна грозница''. Међутим, много је чешће да оваква повреда изазове абнормално ниску температуру тела. <ref name=Harrisons>{{cite book
|authorlink=Anthony Fauci
Ред 175:
=== Контрола уноса хране ===
Крајњи задњи део вентромедијалног једра хипоталамуса је одговоран за контролу уноса хране. Стимулација ове области изазива изазива повећање уноса хране. Када дође до оштећења ових области, долази до губитка апетита и чак потпуног престанка узимања хране. Медијални делови овог једра контролишу латерални део овог једра. Повреда средњег дела вентромедијалног једра доводи до повећаног [[апетит]]а и [[гојазност]]и. <ref name=knjiga/><br />
Постоје различите хипотезе везане за ову активност хипоталамуса:<ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/178168]</ref>
* Липостатична хипотеза: По овој хипотези [[адипозно ткиво]] производи сигнал који је пропорционалан количини [[Adipozno tkivo|сала]] и делује на хипоталамус који смањује унос хране и повећава трошење енергије. Очигледно је да хормон [[лептин]] делује на хипоталамус и тако смањује унос хране и повећава трошење енергије.
* Хипотеза стомачних пептида: Тврди се да хормони центра за [[варење]] [[глукагон]], [[холецистокинин]] и други утичу инхибирају унос хране. Храна која долази до цревног тракта изазива секрецију ових хормона који делују на мозак који производи ситост.
Ред 181:
* Термостатична хипотеза: По овој хипотези, опадање телесне температуре испод одређене границе стимулише апетит, док пораст релесне температуде изнад одређене границе изазива ситост.
=== Обрада страха ===
Медијални регион хипоталамуса је део пута који контролише мотивисано понашање (нпр. одбрамбено понашање). Истраживања показују да је серија једара која контролишу понашање важна за регулисање урођеног и условног одбрамбеног понашања.<ref>[http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S000689930002905X</ref><ref>http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0091305701006852]</ref>
==== Антипредаторско одбрамбено понашање ====
Изложеност предатору (нпр. мачки) изазива одбрамбено понашање код лабораторијских глодара иако животиња никада није била изложена мачки. Премамиларно једро има важну улогу у изражавању одбрамбеног понашања према предатору, јер повреде овог једра укидају одбрамбено понашање (нпр. блокирање и бажање). Премамиларно једро не подешава одбрамбено понашање у другим ситуацијама, јер повреде овог једра имају минималан утицај на стање после шока. Такође, животиње показују процену ризика понашања у средини у којој је била мачка.<ref>[http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0149763405000564</ref><ref>http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1460-9568.2008.06392.x/abstract;jsessionid=01E9336476F23AE4F7B4E87B3E2DB3E3.f03t02</ref><ref>http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0304394003004154]</ref>
==== Друштвени пораз ====
Једра медијалног региона хипоталамуса су укључена и приликом сусрета са агресивном јединком. Премамиларно једро се активира приликом овог сусрета и његове повреде изазивају укидање пасивног одбрамбеног понашања.<ref>[http://www.pnas.org/content/106/12/4870.full.pdf+html]</ref>
=== Сексуална орјентација ===
Научник Дик Шваб је први објавио истраживање о вези сексуалне орјентације код мушкараца и супрахијазматичног једра хипоталамуса. [[1990]]. Шваб и Хофман објављују да је супрахијазматично једро хомосексуалаца знатно веће него код хетеросексуалаца. Затим [[1995]]. повезује развој мозга са сексуалном орјентациом тако што третира мужјаке мишева са [[1,4,6-Androstatrien-3,17-dion|АТД-ом]]. Ово је проузроковало повећање супрахијазматичног једра и бисексуално понашање код одраслих мужјака мишева. [[1991]]. Симон Левај је показао да део сексуално диморфног једра има скоро дупло већу запремину код код хетеросексуалаца него код хомосексуалаца и хетеросексуалних жена. Међутим, једна студија из [[1992]] је показала да сексуално диморфно једро преоптичког региона има сличне димензије код хомосексуалаца и хетеросексуалаца, дакле веће од женског. Ово јасно противуречи тврдњи да хомосексуалци имају „женски хипоталамус“. Ове области још увек нису истражене код лезбејки нити код бисексуалних мушкараца или жена. Иако функционалне импликације ових открића још увек нису јасно испитане, бацају озбиљну сумњу на нашироко прихваћену Дорнерову хипотезу да хомосексуалци имају „женски хипоталамус“ и да је кључни механизам за разликовање „мушког мозга од првобитно женског мозга“ епигенетски утицај тестостерона у пренаталном развићу. <ref> http://www.hiim.unizg.hr/images/knjiga/CNS41.pdf</ref><ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1292983]</ref>
[[2004]]. и [[2006]]. две студије научника Берглунда, Лидстрома и Савића који су користили [[Позитронска емисиона томографија|позитронску емисиону томографију]] да посматрају како хипоталамус реагује на уобичајене мирисе, мирис тестостерона из мушког зноја и на мирис естрогена из женског урина. Ове студије су показале да хипоталамус хетеросексуалаца и лезбејки реагују на естроген. Такође хипоталамус хомосексуалаца и хетеросексуалних жена реагују на тестостерон. Хипоталамус све четири групе није реаговао на уобичајене мирисе.<ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1129091/</ref><ref>https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1570103/]</ref>
== Поремећаји хипоталамуса ==
=== Хипопитуаризам ===
Хипоталамус и хипофиза су уско повезани. Повреда хипоталамуса ће утицати на нормално функционисање хипофизе. Болести хипоталамуса могу да изазову недовољно или инхибирано слање сиглала хипофизи што доводи до недостатка једног или више хормона ([[тиреостимулишући хормон]], [[адренокортикотропни хормон]], [[бета-ендорфин]], [[лутеинизирајући хормон]], [[фоликулостимулишући хормон]] и [[меланотропин]]). Лечење хипопитуаризма подразумева терапију хормонима. <ref>[http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B0124755704007149</ref><ref>http://www.ordinacije.info/hipofiza-funkcije-i-poremecaji-lucenja-hormona/]</ref>
=== Нервни дијабетес инспидус ===
До овог поремећаја може доћи због недовољног лучења [[вазопресин]]а у хипоталамусу. Због недовољног лучења долази до повећања жеђи и повећаног лучења урина, што може довести до дехидратације.<ref name="Rose">Rose, S. R., & Auble, B. A. (2011). Endocrine changes after pediatric traumatic brain injury. ''Pituitary'', {{doi|10.1007/s11102-011-0360-x}}</ref><ref name="Maghnie">Maghnie, M., Altobelli, M., Di Iorgi, N., Genovese, E., Meloni, G., Manca-Bitti, M. L., . . . Bernasconi, S. (2004). Idiopathic central diabetes insipidus is associated with abnormal blood supply to the posterior pituitary gland caused by vascular impairment of the inferior hypophyseal artery system. ''The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, 89''(4), 1891-1896.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хипоталамус”