Војна болница Ниш — разлика између измена

Велика нишка војна болница ([[1878]]—[[1880]]1878—1880), Стална нишка војна болница (1880—1894), Резервна војна болница у Нишу ([[1885]]), Моравска стална војна болница ([[1895]]—[[1926]]1895—1926), Армијска стална војна болница (1926—1941), Војна болница (1941—1944), Болнички центар број 1 (1944—1946), Армијска болница у Нишу ([[1947]]—[[1956]]1947—1956), Подручна војна болница у Нишу (1956—1968), Војна болница Ниш (од 1968).<ref name="Павловић"/><ref name="година"/><ref name="Милошевић"/><ref name=autogenerated1>Živić S R. ''Knjiga o bolnici''. Niš: Prosveta; 2002</ref><ref>''Развој оружаних снага СФРЈ 1945-1985'', Позадина, књига 2, Београд,1986</ref><ref>Б. Поповић и др, ''Војни санитет у српском народу'', Беорад,1998</ref>

По завршетку [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]], у који је, као и српска војска, војни санитет ушао потпуно неспреман, и констатације тадашњег начелника Санитета српске војске пуковника [[Михајло Мика Марковић|Михајла-Мике Марковића]] (након инспекције болнице), ''...„да су у њој јако лоши грађевински и смештајни услови“...'', <ref name="др">др М. Марковић, ''Моје успомене'', Београд,. 1906. pp. 85-86.</ref> за Војну болницу до краја [[1890]]. су настали бољи дани.

* Године [[1886]]. године у болницу је након седамнаестогодишњег искуства у Србији, дошао пољак, санитетски мајор др Владислав Јасњевски који је постављен за управника Велике сталне војне болнице и референта Моравске дивизијске области, у Нишу, 1887. године. Др Јасњевски је био унапређен у чин мајора, што је био високи чин у време када није било генерала. Дужност управника нишке Сталне војне болнице обављао је од 1886. до 1894. године. У болничком тиму имао је: санитетске капетане прве класе, др Јована Ђокића и др Романа Далмајера; санитетског поручника Андрију Јанековића на дужности лекарског помоћника, др Павла Ошко, контрактуалног лекарског помоћника друге класе. Апотекарску службу су чинили: контрактуални апотекарски помоћник прве класе, Христифор Димитријевић, апотекарски помоћник, санитетски потпоручник Миливоје Вујичић и контрактуални апотекарски помоћник друге класе, Димитрије Томић. Комесар болнице је био пешадијски поручник Мирко Жујовић.<ref> Драговић, Симон, ''„Пољски лекари у Србији у XIX веку“,'' Зборник Сто година полонистике у Србији, Београд, 1996.</ref>

Стратешки рат вођен ради равнотеже на [[Балканско полуострво|Балкану]], који је био неразумљив савременицима, непопуларан у народу, изведен с пола снаге, имао је негативне последице по Српску војску. Њена спора офанзива извођена без замаха и потребног јединства у командовању, после пет дана ратовања претворила се у [[Српско-бугарски рат (1885)|пораз код Сливнице]] и дефанзиву и повлачење Српске војске у дубину сопствене територије, пре свега према [[Пирот]]у и [[Ниш]]у. Српска војска вођена слабим војним заповедницима и никакавим војником, малодушним и никад сабраним [[милан Обреновић|краљом Миланом]], који је изгубио веру у војску и победу једва је чекала престанак рата и потисивање примирја.<ref>{{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_17.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>

Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, 1997. Издавач Просвета Ниш. ISBN {{page|year=|isbn=978-86-7455-298-8.|pages=}}</ref>

Овај рат који су од [[8. октобар|8. октобра]] [[1912]]. до [[30. мај]]а [[1913]]. водиле [[Балканско полуострво|балканске]] земље: [[Краљевина Србија|Србија]], [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] (чланице Балканског савеза) против [[Османско царство|Османског царства]], завршио се пропашћу вишевековног османлијског господарења на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Српска војска је у овом рату извојевала велику победу у многим биткама са јако малим бројем жртава.<br />Како је Моравска стална вона болница била најближа [[фронт]]у на јужним и југозападним границама [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], она је у том рату имала улогу централне позадинске болнице за хирушко збрињавање.<br />...''Готово сви српски лекари су мобилисани и послати у јединице, чак и управник Пастеровог завода при Моравској сталној војној болници, због чега је овај завод привремено престао са радом''...{{напомена|Од 370 лекара у [[Први балкански рат]] је отишло 296 <ref name="Павловић"/>}} <br />У болницу као испомоћ дошла је већа група [[љекар|лекара]] из [[Словенија|Словеније]],{{напомена|Међу лекарима из Словеније био је и др Едуард Шлезингер, који је за време рата радио у Моравској сталној болници и избројао да је лечио 467 рањеника и болесника.}} али и неких других суседних земаља.<ref>Soban D. Listje in igle, 100 let od prve spinalne anestezije na slovenskom, Zdrav Vest (2001),. pp. 772.</ref>

У Балканским ратовима велику улогу у евакуацији рањених и оболелих имали су [[санитетски воз]]ови (што се види из горе наведеног цитата А. Барбиа);<br />

''...„Ниш је био најважнија полазна станица санитетског воза, који је према формацији био предвиђен као транспортна окосница санитета српске војске. Двојица лекара, један подофицир, петорица каплара и двадесеторица војника чинили су особље санитстског воза... Српска војска је једина међу балканским земљама имала овакве возове... У време балканских ратова ови возови превезли су 110.000 војника и прешли између 30-40.000 км“...''<ref>Петровић М.: ''Санитетски возови у ратовима 1912–1918;'' из: Станојевић В.: Историја српског војног санитета & Наше санитетско ратно искуство, Београд, 1925;. pp. 764.</ref>

Овај рат је вођен [[1913]]. између [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] са једне и [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]] са друге стране. Рат са дојучерашњим савезницима, започео је општим ноћним нападом [[Краљевина Бугарска|Бугара]] на српску војску, без претходне објаве рата.<ref>[[Јаша Томић]]: ''Рат у Маћедонији и Бугарској;'' pp. 98.</ref> Велика већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци [[Брегалница|Брегалници]]. Само на српско-бугарском фронту сучелило се 834.000 [[војник]]а. [[Рат]] је одлучен када је српска војска на Брегалници поразила Бугарску, а пошто ју је напала и [[Краљевина Румунија|Румунија]], Бугарска је била приморана да капитулира августа [[1913]].

''„... Војни стручњаци подвлаче необичну силину удара у том рату; јуриши и противјуриши понављали су се сваки час, ускакало се у непријатељске ровове, хватало се за гушу и го нож ... “''<ref>{{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_20.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>

| style="text-align:left;" |'''[[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни'''<br />

''Последњи стихови [[песник]]а које је када је умро [[27. април]]а 1915. од [[тифус]]а у Војној болници крај његовог узглавља пронашао, млади доктор Милош Ђорић.<ref>Ђорђе Стаменковић, ''Кључ старе Србије'', Белег, Просвета, Ниш, {{page|year=1997, |id=ISBN 86-745-343-5|pages=}}</ref> ''

{{цитат2|''..те у недостатку бржег решења, буду искоришћене (стаклене) рендген плоче из Петровићевих сандука (медицинске документације који је еминентни хирург скупљео у рату). Те тако, закључиће он (др Петровић) с горким осмехом, морамо, да бисмо поново такву документацију стекли, дочекати нови рат...''<ref>Станојевић В.: ''Наше санитетско ратно искуство'', Београд, 1925.;pp. 624.</ref>}}

Назив ''„Болнички центар број 1-Ниш“'' болница је добила [[5. фебруар]]а [[1945]], а поред редовне делатности морала је да пружа кадровску и другу помоћ војним болницама на ширем простору јужне Србије, организује бројне курсеве и обуку кадрова, води бригу о извештавању и медицинској документацији итд. У периоду од [[21. октобар|21. октобра]] [[1944]]. до [[31. мај]]а [[1945]]. „Болнички центар број 1“ је збринуо до [[31. мај]]а [[1945]]. 9.860 рањеника, а просечна [[смртност]], у задња три месеца износила је до 2,7 одсто&nbsp;%.<ref name="Поводом"/>

Војна болница је установа отвореног типа како за школовање свих профила медицнског кадра из цивилних структура (волонтери, лекари приправници, специјализанти, санитетски кадар за ратне дужности итд), тако и прихват и лечење цивилних осигураника чији број непрестано расте. Учешће цивилних осигураника у искоришћености постељног фонда кретало се у проценту од 15-20 &nbsp;% са тенденцијом раста.<ref name="Поводом"/>

<ref name="година">''125 година Војне болнице у Нишу'', Сретен Миленковић, Милорад Димић, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. ISBN {{page|year=|isbn=978-86-84819-01-9.|pages=}}</ref>

Војске Србије у мировну операцији УН - -{MINURCAT}- у [[Чад]]у, на основу одлуке коју је Влада Републике Србије усвојила је на заседању 7. маја [[2009]], шање (у саставу норвешког контингента) шесточлани тим санитетске службе ВС. И у овом тиму налазе се представници Војне болнице Ниш, који након завршетка обуке у Норвешкој у трајању од шест недеља, [[23. јун]]а [[2009]]. одлазе у Чад.<ref name="Павловић"/>, <ref>Мутавџић Р., ''Помоћ срцу Африке,'' „Одбрана“, бр. 93,. pp. 14-16.</ref>

* ''125 година Војне болнице у Нишу''/Сретен Миленковић, Милорад Димић-Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер). 116 стр. ISBN {{page|year=|isbn=978-86-84819-01-9.|pages=}}

* -{Živić S R. ''Knjiga o bolnici''. Niš: Prosveta; 2002}- 2002