Црква Светог пророка Илије у Сићеву — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 30:
Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.<ref>Р. Самарџић, Српска православна црква y XVI u XVII веку, Историја српског народа III—2, Београд 1993, р.20.</ref> Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија y области Ниша, као и широм Пећке патријаршије, допринела оживљавању културног и црквеног живота, јер је он ''створио атмосферу y којој су цркве грађене и осликаване''.<ref>П. Слијепчевић, Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник, Богословље VIII (Београд 1933) рр.266-283</ref><ref>С. Петковић, Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори, Зборник y част Војислава Ђурића, Београд 1992, рр.132-133.</ref> Под његовим благословом у сеоском окружењу Ниша граде се и обнављају храмови, пишу и украшавају књиге.
Верски живот хришћана села Сићево после ослобођења од Османлија постепено се нормализовао. Успостављена је редовна црквена организација а храм Св. Илије
За укупно функционисање верског живота хришћана у Сићеву и овом храму од великог значаја био је рад Црквене општине. Чланови Црквеног одбора - тутори били су највиђенији чланови села и често највећи дародавци. Они су се старали о цркви и њеној имовини (што и данас чине) и водили рачуна о реду на богослужењима.<ref>Петар В. Гагулић, ''Нишка Православна црквена општина'', Ниш, 1978, 14</ref>
=== Услови за настанак ===
[[Датотека:Sićevo panorama.JPG|300px|мини|Насеље Сићево у коме се налази црква Св. пророка Илије]]
Ред 50:
За сво време владавине Османлија дизане су буне и устанци, па су се по беспућима Сићевачке клисуре и у њеним манастирима крили и многи устаници и хајдуци, што је још више јачало цркве и манастире., дуж долине Нишаве.<ref>Бојанић, Д. (1995). ''Ниш до великог рата 1683, Историја Ниша, књ. I.'' Ниш: Градина и Просвета.</ref>
Доказ њихове делатности, у та нехумана времена, билу су манастири: Св. Богородица, Ваведење Св. Богородице на десној обали Нишаве, Св. Петка Иверица у Островици, Св. Никола у Просеку, манастир Св. Успења испод брда Градац,<ref> M.Đ. Milićević, ''Kraljevina Srbija'', Beograd 1884, 17</ref> као и цркве: Св. Никола у селу Манастир, Св. Петар и Павле у Островици, Св. Никола у Чукљенику, те црквишта: на Кулини, Св. Арханђела Гаврила испод Островице, Св. Тодора у Лани шту, Св. Илије на чуки код Градишта, Св. Николе у селу Црнче, Св. Петра и Павла на Вишеграду, остаци храма Св. Петке у Просеку, рушевине цркве Св. апостола Петра и Павла у Сићеву, и црква Св. Илија у Сићеву.<ref>П. В. Гагулић, ''У Сићевачкој клисури цркве и манастири, 1 и 2,'' Ниш 1979;</ref>
== Архитектура ==
| |||