Леонтије Павловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
 
== Биографија ==
Рођен је у селу Бродац код [[Бијељина|Бијељине]], добивши на крштењу име Драгомир.<ref>Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.</ref> У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1925-1929), у [[Сарајево|Сарајеву]] Трговачку академију (1929-1933). У [[Битољ]]у се школовао на Православној богословији, дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1949). На Филозофском факултету у Београду, Група за историју уметности, дипломирао је 1957. године, а 1964. одбранио докторску дисертацију ''Култови лица код Срба и Македонаца – историјско –етнографска расправа''. У братству манастира [[Студеница]], где се посветио монашком животу, добија име Леонтије.<ref>Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.</ref> У периоду 1937-1945. обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У чин јеромонаха рукоположен је 1945. године. У црквеној служби је од октобра 1937. до фебруара 1950. године. Од 1950. године је, најпре, приправник млађи библиотекар, а потом, до 1956. асистент за предмет ''Литургика са хришћанском археологијом'' и предавач у Богословији “Свети Сава” (тада се налазила у манастиру Раковица). Од 1956. до 1959. ради као професор у Азањи (општина Смедеревска Паланка). Професионалну каријеру наставља као управник Музеја у Смедереву (1959-1977), а потом, до пензионисања (1989) ради као виши научни саветник.<ref>Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.</ref>
 
== Ужа интересовања и значај ==
Уже специјалности Леонтија Павловића су национална историја и [[археологија|средњовековна археологија]]. Објављивао је радове из [[историја уметности|историје уметности]], [[етнологија|етнологије]], [[археологија|археологије]], историје средњовековне књижевности, историје религије, историје медицине.<ref>Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.</ref> Посебна област истраживања је привредна, војна, политичка и културна историја [[Смедерево|Смедерева]]. Писао је о становништву града и околине, болницама и апотекама, штампарији, листовима који су излазили, развоју школства и просвете, старим занатима, о [[Тврђава Смедерево|Тврђави]], [[деспот Ђурађ Бранковић|деспоту Ђурђу Бранковићу]] и његовој породици.
 
== Легат др Леонтија Павловића ==