|
* [[Бачка лесна зараван]] - простире се од Суботице до Телечке
* [[Тителски бреглесни плато]] - налази се на ушћу Тисе и Дунава
* [[Телечка пешчара|Суботичка пешчара]] - простире се између Суботице и државне границе са Мађарском
У равној Бачкој, оскудној падавинама, развиле су се кратке реке, које притичу Дунаву односно Тиси. У Дунав утиче [[Мостонга]], а у Тису [[Караш (река)|Караш]], [[Чик (река)|Чик]] и [[Јегричка]].
У северној Бачкој се налази неколико језера: [[Палићко језеро|Палићко]], [[Лудошко језеро|Лудошко]], [[КапетанскиКрваво ритјезеро|Крваво]], Крваво и [[Слано језеро]], као и низ бара и мочвара смештених у утолеглицама на додиру песка и леса. Поред поменутих интерколинских језера, у Потисју и [[Подунавље|Подунављу]] има речних језера и бара. Речна језера испуњавају удубљења напуштених токова. У околини [[Сомбора]] су раније постојале многе баре (“крај са хиљаду језера”), које су регулацијом Мостонге исушене.
Поменута језера се налазе близу Суботице (према Тиси). Ова плитка језера постала су оголићавањем издани у међудубинским удубљењима са дном од вододржљивих стена. Због зарашћивања у приобалским деловима, ова еолска језера су претворена у мочваре. Крваво и Слано језеро већ сада представљају баре, а таква будућност очекује Палићко и Лудошко језеро.<ref name="Knjiga"/>
=== Клима ===
Степскоконтинентална клима Бачке показује знатна температурна колебања. Средње јулске температуре износе 22–23 °C, а средње јануарске температуре до минус 2 °C. На пример, [[Нови Сад]] (на 84 м апсолутне висине) има средњу јануарску температуру –0,1 °C, а средњу јулску температуру 23,0 °C. [[Сента]] лежи на истој надморској висини, а има средњу јануарску температуру –1,3 °C и средњу јулску температуру 22,8 °C. Јужни део Бачке је и лети и зими топлији. Бачка добија мало падавинаталога, [[Телечка (Сомбор)|Телечка]] 500–600 мм, а крајњи западни и јужни делови Бачке 600–700 мм талога годишње. Годишња количина падавина у Сенти износи 570 мм.<ref name="Knjiga"/>
=== Вегетација ===
Природна вегетација Бачке је знатно измењена исушивањем ритова,преоравањем [[пашњак]]а и култивисањем плодних површина. У [[Подунавље|Подунављу]] и [[Потисје (област)|Потисју]] има ливада,пашњака,шума и шума.расту влажне културе.
На [[лесне површине|лесним површинама]] и култивисаним пешчарским површинама расту траве са дугачким корењем. Слатинасте површине око '''Мостонге''' и живи песак на [[Суботичка пешчара|Суботичкој пешчари]] су под шумом.
Палићко и Лудошко језеро су већим делом под ''мочварним биљкама''.Ритски део Лудошког језера је сав под трском.<ref name="Knjiga"/>
== Демографија ==
[[Датотека:Serbs in Bačka, painting, 19th century.jpg|мини|десно|Српске ношње у Бачкој, 19. век.]]
Према попису становништва из 20112002. године, у српском делу Бачке живи 996.609 становника, што је мање за 2,5% у односу на попис из 2002 године. Највећи проценат чинеживе: [[Срби]] (58,255%), [[Мађари]] (19,4%), [[Хрвати]] (3,322%), [[Словаци]] (2,5%), [[ЦрногорциБуњевци]] (2%), [[РомиШокци]] (1,7%), [[БуњевциХрвати]] (1,6%), [[Панонски Русини|Русини]] (1,2%) и остали око 1О% од којих највише ([[ЈугословениЦрногорци]], [[НемциРоми]], [[Бошњаци]], [[УкрајинциЈугословени]] и други) остали. У мађарском делу Бачке најбројнији су Мађари, а присутна је и буњевачка мањина.
== Насеља ==
Бачка, као део »житнице Србије«, на Дунаву, између богатих и културних региона, са веома културним становништвом, најразноврснијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатством и најгушћом железничком мрежом, са посебно живом индустријом и у широј околини [[Београд]]а, — спада међу најважније регионе Србије и Војводине.
=== Саобраћај и туризам ===
Главне саобраћајне магистрале у Бачкој су: асфалтни путеви Нови Сад - [[Србобран]] - Суботица,Нови Сад - Бачка Паланка,Нови Сад- Бечеј - Сента и пут Србобран - Сомбор - [[Апатин]].
Сви Бачки градови су повезани железницом. Водећи градови Бачке имају велики промет путника.
Бачка област има развијен друмски, железнички,водни и поштански саобраћај. Због низа географских повољности развој саобраћаја у Бачкој ће у будућности бити још бржи и обимнији. Главна саобраћајна чворишта су [[Нови Сад]] и [[Суботица]].
Главне желеѕничке магистрале углавном имају исте правце као асфалтни путеви. Дунав и Тиса су највећи речни пловни путеви. У Бачкој и целој Војводини ваѕдушни саобраћај није раѕвијен.
Кроз Бачку пролазе два паневропска коридора друмско-железнички [[Коридор 10]] и речни [[Коридор 7]].
Туриѕам се у Бачкој тек раѕвија. Палићко језеро је нјпосећенији природни туристички објекат. Градски туриѕам је добро раѕвијен, а у новије веме раѕвија се ловни туризам.{{sfn|Марковић|1967|pp=}}
Најразвијенији је друмски саобраћај. Већина насеља је повезана асфалтним путем, од којих су највежније деонице : ауто пут Будимпешта - Београд ( део у Бачкој Хоргош - Ковиљ), магистални путеви : Суботица - Сомбор, Бачки Брег - Сомбор - Бачка Паланка, Бачка Паланка - Нови Сад - Жабаљ, Сомбор- Врбас- Бечеј, Суботица - Бачка Топола- Нови Сад и други.
Године 1845. на новосадским улицама појавили су се први фијакери, а на градском тргу направљено је њихово стајалиште. Први аутомобил у Нови Сад стигао је 1892. године. Ауто је у Нови Сад допремљен возом и изазвао је велику сензацију јер је личио на фијакер без коња. До 1900. године у граду нема асфалтиране улице, само тротоар поред кућа. У централним сокацима калдрма од четвртастог камења, а у већим приступним улицама турска калдрам. Средином двадесетих година ХХ века појављују се прве аутобуске линије у Суботици. Поједини аутопревозници су добијали концесије од града за отварање аутобуских линија ради повезивања делова града и приграда који нису имали трамвајску линију или железнуцу.<ref name="assemb">{{Милорад Опсеница, Основи саобраћаја и транспорта, Ниш 2010. |title= Историја друмског саобраћаја}}</ref> Најзначајнији аутобуски превозници су : "АТП Војводина" - Нови Сад (основана 1945. године), "Севертранс" - Сомбор (1947.), "Дунавпревоз" - Бачка Паланка (1951.), "Суботица-транс" - Суботица, "Саобраћај" - Оџаци и други.
=== Туризам ===
Туризам је у развоју. Последњих година обнављају се и граде [[салаш]]и који са својом богатом гастрономском понудом привлаче све више гостију. Бачке чарде на Дунаву и Тиси (од којих су познатије код Браше- Бегеч, Калош - Бачка Паланка, На крај света- Ковиљ, Дебели лад - Жабаљ и друге) нуде рибље специјалитете и добра вина. Бања Јунаковић код [[Апатин]]а располаже са преко 130 двокреветних соба и поседује комплекс отворених базена. Као окоснице здравственог туризма ту су и бања [[Кањижа]] као и [[Јодна бања]] [[Нови Сад]]. Од споменика културе најзначајнији су тврђава у [[Бач]]у, манастири [[Ковиљ]] и [[Бођани]], фрањевачки самостан [[Бач]], дворци породице Дунђерски [[Челарево]], [[Кулпин]] и [[Фантаст]] у близини [[Бечеј]]а. У јесен 2011. године у Бачком Петровцу изграђен је један од највећих аква паркова у овом делу Европе.
==== Манифестације ====
* Јануар : Сусрети у Пивничким пољима - Пивнице (театар, фолклор)
* Фебруар : Кочићеви дани - Челарево (књижевност), Кобасицијаде у Бачкој Паланци и Турији.
* Март : Фестивал драмских инсценација домаћих аутора Дида - Пивнице (театар, књижевност)
* Април : Новосадске музичке свечаности НОМУС, Овчарски дани - Обровац,
* Мај : Првомајски уранци у Карађорђеву и на Палићу, Ђинђуверај - Бачка Паланка, Дани Петровца и фестивал кулена - Бачки Петровац, Сомборски полумаратон.
* Јун : Фестивал Танцуј, танцуј - Гложан (фолклор), Пасуљијада - Темерин, Тамбурица фест (Дероње) - Нови Сад, Фестивал Лемешки кулен - Светозар Милетић, Жабаљ опен - Жабаљ (голф турнир).
* Јул : Дунавски бал - Бачка Паланка (музика, фолклор, кулинарство), Дани Аде - Ада, Жетелачка свечаност - Стеријино. РИС - Суботица (традиционална свечаност), Сомборски котлић.
* Август : Папкаријада - Силбаш, кување паприкаша од петлова - Бездан, Словачке народне свечаности - Бачки Петровац, Дужијанца - Суботица, такмичење у кувању рибље чорбе - Ада, Великогоспојинске вечери - Стапар, Гитаријада - Ратково, Прва хармоника Војводине - Стапар.
* Септембар: Бербански дани - Палић, Златни котлић - Оџаци, Питијада - Бачки Јарак, Дани пива - Челарево.
* Октобар : Дани Абрашевића - Бачка Паланка (фолклор), Јужнобачки фестивал лудаје - Темерин.
* Новембар : Фестивал младе ракије - Љутово, Ноћ младог вина - Чуруг, Кајганијада - Сомбор.
* Децембар : Концерт године - Нови Сад, Раванград Вајн Фест - Сомбор (фестивал вина).<ref name="assemb">{{cite web|url=http://vojvodinaonline.com/tov/manifestacije/?lang=SR |title= Неке од значајнијих манифестација у Бачкој |publisher=vojvodinaonline.com |date= |accessdate = 28. 2. 2016.}}</ref>
== Познате личности ==
* [[Милева Марић]] математичарка, једна од најгенијалнијих људи ХХ века.
* [[Исидора Секулић]] је била српска књижевница и академик САНУ.
* [[Моника Селеш]] бивша најбоља тенисерка света.
* [[Стеван Сремац]] је један од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца, академик.
* [[Лаза Костић]] је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.
* [[Јован Јовановић Змај]] је био један од највећих лиричара српског романтизма.
* [[Петар Коњовић]] је био српски композитор класичне музике.
* [[Звонко Богдан]] познати певач и композитор.
* [[Ђорђе Балашевић]] је познати југословенски и српски кантаутор, песник и глумац.
* [[Бранислав Бане Крстић]] познати певач и композитор.
* [[Радивој Кораћ]] познати југословенски кошаркаш
* [[Душан Попов]] агент 007
* [[Петар Челик]] најпознатији југословенски и српски бодибилдер.
* [[Лазар Ристовски]] глумац.
* [[Милорад Мажић]] најбољи српски фудбалски судија.
== Референце ==
| 