Хазор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 11:
Град се поновно спомиње у вези с [[израел]]ским судијама Дебором и Бараком. И ондје се као краљ Хазора спомиње Јабин и вјеројатно је да је овдје ријеч о тачном податку, док је у извјештају о освајању земље његово име уметнуто.
 
Касније, у 10.-11. вијеку п. н. е., Хазор је утврдио [[соломон|краљ Соломон]]. На концу га је, око 733. п. н. е., освојио [[асирско краљевствоцарство|асирски]] краљ [[Тиглат-Пилесар III|Тиглат Пилесер III]]
 
Спомиње се још једном у доба [[Макабејци|Макабејаца]], а у контексту битке јеврејског вође Јонатана против [[Деметрије II Никатор|Деметрија II Никатора]] из хеленистичке династије [[СелеукидиСелеукидско царство|Селеукида]].
 
== Археолошки остаци ==
Ред 29:
== Писани извори ==
 
Бројни су изванбиблијски извори који говоре о Хазору. Међу њима ту су: египатска проклетства (тзв. ексекрацијски текстови; 20. вијек п. н. е.), архив из [[Мари (Сирија)|МариМарија]]ја (19. вијек п. н. е.), попис градова [[Тутмос III|Тутмоса III]] (15. вијек п. н. е.), [[Писма из Амарне|писма]] из [[Ел Амарна|ел-Амарне]], те пописи [[Аминофис II|Аминофиса II]] и [[Сети I|Сетија I]] (14. вијек п. н. е.).
 
Такво богатство писаних извора говори о великом занимању што га је положај и значење Хазора изазивао међу околним народима кроз читаву 2. деценију п. н. е.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хазор