Википедија

Хазор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 11:
Град се поновно спомиње у вези с [[израел]]ским судијама Дебором и Бараком. И ондје се као краљ Хазора спомиње Јабин и вјеројатно је да је овдје ријеч о тачном податку, док је у извјештају о освајању земље његово име уметнуто.
 
Касније, у 10.-1110—11. вијеку п. н. е., Хазор је утврдио [[соломон|краљ Соломон]]. На концу га је, око 733. п. н. е., освојио [[асирско царство|асирски]] краљ [[Тиглат-Пилесар III|Тиглат Пилесер III]]
 
Спомиње се још једном у доба [[Макабејци|Макабејаца]], а у контексту битке јеврејског вође Јонатана против [[Деметрије II Никатор|Деметрија II Никатора]] из хеленистичке династије [[Селеукидско царство|Селеукида]].
Ред 21:
[[1928]]. почело се с истраживањем остатака Хазора на брежуљку који се [[Арапски језик|арапски]] зове ''Tel el-Qedah'', а археолошки су радови, с прекидима, настављени све до данашњег дана.
 
Међу рушевинама нађени су остаци из средњег и млађег [[Бронзано доба|бронзаног доба]], као и из [[метално доба|жељезног доба]]. Међу њима је нађено светиште с уздигнутим каменом који представља божанство, из 11.-1011—10. вијека п. н. е. Осим тога, ту су и остаци типичне сеоске куће с четири просторије из истога раздобља. Нађена су и градска врата из 10. или 9. вијека п. н. е., те град из 9. и 8. вијека п. н. е., то јест, из доба краљева [[Ахаб]]а и Јеробоама II у сјеверном израелском краљевству, када је оно било на своме врхунцу.
 
Посебна је занимљивост велика цистерна за воду с приступним степеницама, што је омогућавало граду да издржи и посебно дуготрајне опсаде.
Ред 38:
* Y. Yadin, "Excavations at Hazor", u: ''BA'' 19-22 (1956—1959)
* A. Malamat, "Hazor 'The Head of All Those Kingdoms'", u: ''JBL'' 79 (1960) 12-19.
* Y. Aharoni, "New Aspects of the Israelite Occupation in the North", u: J. A. Sanders (ur.), ''Near Eastern Archaeology in the Twentieth Century'', Garden City (1970,). ppстр. 254-267.
* ''The Anchor Bible Dictionary'', vol. 3. H-J, New York - London 1992.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хазор”