Дени Дидро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 25:
Дени је рођен у богатој занатлијској породици. Отац му је предвидео каријеру високог црквеног достојанственика. Зато га шаље у [[исусовци|језуитску]] школу, а потом у париски колеџ Гаркур. Током школовања млади Дидро показује многа интересовања. Од језика се интересује за латински, грчки и енглески. Поред тога, занима се и за филозофију и математику. Немирног духа, после завршетка студија не задржава се дуже ни на једном намештењу и издржава се од успутних послова. Почиње да живи као париски интелектуалац бескућник. Десетак година је склапао разна познанства и суштински животарио на маргинама париског уметничког и интелектуалног миљеа. Године [[1743]]. се жени Антоанетом Шампион, али отприлике у исто време почиње и његово интимно дружење са госпођом де Писје, а касније и са Софи Волан. Управо из писама које је размењивао са последњом се може највише сазнати о атмосфери и свакодневном животу у филозофским круговима тадашњег Париза.
 
Дидро је [[1743]]. године превео "''Историју Грчке''" Темпла Стенијана, а затим учествује у преводу шест свезака "''Медицинског речника''" Џејмса Лондона. Написао је [[1745]]. предговор преводу четврте књиге енглеског филозофа Шефтсберија "''Карактеристике људи, обичаја и мишљења''" (у Француској излази под називом ''Огледи о заслузи и врлини'', {{Јез-фр|Essai sur le mérite et la vertu}}). Овде први пут износи своје мишљење да се фанатизамревност не слаже са религијом и да биловерник којиу верникпрвом реду мора бити првенствено хуманчовечан. Убрзо после овога штампа своју прву ауторску књигу "''Филозофске мисли''" ({{Јез-фр|Pensées philosophiques}}). Због критике католичке ортодоскије париски парламент [[7. јул]]а [[1746]]. доноси налог да се књига спали. Ово не зауставља Дидроа и он [[1747]]. објављује "''[[Скептик]]ову шетњу''" ({{Јез-фр|La promenade du sceptique}}) где још дубље залази у неслагање са црквеним догмама.
<!-- То је алегоријска прича о претеривању католицизма, о сујети задовољстава света који је такмац цркви и о очајној и немерљивој неизвесности филозофије која исповеда да је изнад цркве и света.
-->