Михаило Петровић (пилот) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Tagging 2 dead links using Checklinks |
|||
Ред 35:
[[Први балкански рат]] је започео [[8. октобар|8. октобра]] 1912. По повратку земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на [[Трупалском пољу]]. 12 авиона - мешавина [[Блерио Моноплан|Блериоових моноплана]] и двокрилаца [[Хенри Фарман F-20|Хенри Фармана F-20]] су састављени до краја децембра. Јануар [[1913]]. је искоришћен за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман ХФ-20, који је имао другачије летне караткеристике од авиона истог типа на којем је прошао обуку, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог [[Приморски аероплански одред|Приморског аеропланског одреда]] чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку трупама које су [[Опсада Скадра (1912—1913)|опседале Скадар]].
По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села [[Барбалуши]]. Након што су авиони склопљени, 7. марта су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредни Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села [[Меглуши]] и [[Бушати]], на висини од око 1.500 -{m}-. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 -{m}- и није преживео пад. У то време [[падобран]] није био стандардни део опреме пилота. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу.
Наредник Михајло Петровић сахрањен је [[8. март]]а 1913. године у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, његови посмртни остаци пренети су на [[Цетиње]] и сахрањени уз највише војне почасти. На захтев породице, посмртни остаци наредника Петровића пренети су [[1931]]. године у Београд на Ново гробље, где и данас почива.
| |||