Анатомија биљака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Анатомија биљака''' је грана [[ботаника|ботанике]] која проучава организацију [[ћелија]], [[ткива]] и [[органи|органа биљака]].[[Биљке]] су, поред неких [[бактерија]], једина жива бића способна да производе сопствену храну. Мајушне травчице и џиновско [[дрвеће]] повезује иста [[анатомија]]-имају у основи исту грађу. Постоје две основне класе биљака. ''Неваскуларне'' (ниже) биљке као што су [[маховине]] и јетрењаче, немају [[ткива]] која спроводе храну и воду из једног дела биљке у други. ''Васкуларне'' (више) биљке их имају. Оне чине већу од ове две класе, која обухвата и дрвеће и [[зељасте биљке]]. Анатомија биљака се сада често истражује на ћелијском нивоу, а укључује и сечења ткива и микроскопију.{{sfn|Evert|2006|pp=15}}
=== Шта је неопходно биљкама ===
Свим биљкама је неопходна [[светлост]], пошто користе [[Сунчева енергија|Сунчеву енергију]] за производњу сопствене хране. Неопходна им је вода и минералне материје које већина биљака усваја кроз [[Корен|корење]] и [[Лист|лишће]]. Ради размножавања, већина биљака има [[Цвет|цветове]] у којима се образују [[Семе|семена]]. Но, биљке се могу размножавати и на друге начине - [[Јагода|јагоде]], на пример , испуштају вреже. Све биљке су изграђене од [[Ћелија (биологија)|ћелија]]. Биљне ћелије се разликују од животињских по томе што усвајају воду и са старошћу биљаке постају веће и крупније. Због тога је младо [[поврће]] мекше и боље за јело од старијег. Свака ћелија изграђује чврсти зид сачињен од [[Целулоза|целулозе]]. Свака ћелија се наслања на чврсте зидове суседних ћелија.
=== Зелено чудо ===
Биљне ћелије се разликују и од животињских и по томе што садрже зелени пигмент [[хлорофил]]. Он омогуђава биљкама да производе сопствену храну уз помоћ Сунчеве светлости. Само биљке и неке бактерије могу извести овај хемијски трик. У свакој биљци има много ћелија и свака група ћелија има сопствене задатке. Основни део биљке су корен, стабљика, лишће, цветови и [[плодови]].
Ред 49:
[[Лист]]ови су биљне "фабрике" за производњу хране. Њихове [[Ћелија (биологија)|ћелије]] садрже хлорофил, који користи Сунчеву енергију за изградњу хранљивих материја из [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] из ваздуха и воде. [[Гасови]], кисеоник и угљен - диоксид, пролазе кроз мајушне отворе који се називају стоме. Лисни нерви преносе воду из корена и храну синтетисану у листовима у остале делове биљке. Анатомски, лист је диференциран на неколико ткива: површинска (епидермис), проводна (ксилем и флоем лисних нерава), фотосинтетска - тзв хлоренхим (палисадно и сунђерасто ткиво), понекад и механичка (склеренхим, коленхим). Листови могу бити раѕличитих облика, али сви имају исту основну грађу. [[Лиска]] - лисна плоча, израста из петељке која се назива лисна дршка.
=== Цветови ===
Цветови представљају репродуктивне делове биљака. Већина садржи и мушке и женске органе. У мушким репродуктивним органима се ствара [[полен]], који опрашује женске полне органе (обично другог цвета исте врсте). Као резултат полинације ([[Оплођење|оплођења]]) настаје [[семе]], из кога може израсти нова биљка. Код некох биљака се полен преноси са цвета на цвет ветром. Друге за то коиртсе [[Инсекти|инсекте]], или друге животиње . Неки цветови расту појединачно, други у скупинама. Многи су јарких боја и снажног мириса, али не сви.
[[Датотека:Flower – Violaceae (Viola tricolor) (8231436611).jpg|300px|центар|thumb|Анатомска грађа љубичице]]
=== Жива фабрика ===