Ијекавски изговор — разлика између измена

'''Ијекавски изговор''' (такође ''јекавски изговор'') је један од изговора [[Српски језик|српског]], [[Хрватски језик|хрватског]], [[Бошњачки језик|бошњачког]] и [[Црногорски језик|црногорског]] и некадашњег [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]].

Ијекавски говор је први који је прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док је [[икавски изговор]] књижевно неправилан за употребу.

Народни говори који користе ијекавски изговор су сви говори [[Црна Гора|Црне Горе]], говори западне [[Србија|Србије]] и [[Санџак]]а, као и већина говора у [[БиХ|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]].

Ијекавски изговор има најдужу традицију у српском језику. Овим изговором је писан велики дио српске народне књижевности.

# са ''ије'' на дугим слоговима и послијеакценатским дужинама (''млијеко'', ''вријеме'', ''дијете'') - изузеци: ''сјенка'', ''мјеста'' (ген. множ. од ''мјесtoмјесто''), ''вјерник'', итд.;

# са ''је'' на кратким слоговима и на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако је то ''р'' на почетку ријечи или се испред њега налази самогласник (''сјећање'', ''рјечни'', ''мјесто'', ''дјеца'');

# са ''е'' на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако се испред ''р'' налази неки сугласник (''брегови'', ''срећа'');

# са ''и'' испред самогласника и гласова ''ј'', ''љ'', ''њ'', ''ћ'' и ''ђ'' (''дио'', ''пријашњи'', ''приђашњи'') - изузетак: ''сјео'', ''цијел'' (али може да се каже и цио).