Либерални и национални покрети су се развили током 1830-их, а Данска постаје уставна монархија [[5. јун]]а [[1849]]. Буржоазија захтева свој удео у власти, да би споречиласпречила крваве револуције, које су се збивале свуда по Европи. Краљ је остао на челу извршне власти. Парламент је добио законодавну власт. Успостављен је независан судски систем.
Данско краљевство се састојало од четири дела:
* острва
* Јиланд
* војводство ШлесвигШлезвиг у персоналној унији
* војводство Холштајн у персоналној унији.
Данци су током XVIII и XIX века оба војводства [[ШлесвигШлезвиг]] и [[Војводство Холштајн|Холштајн]] сматрали као део државе. Немачка већина у та два војводства није имала исто мишљење. Појавио се покрет у ШлесвигуШлезвигу и Холштајну за одвајање од Данске.
[[Први рат за ШлесвигШлезвиг]] био је потакнут уставним променама 1849. и завршио је без промена, највише захваљујући интервенцији Британије и великих сила. Данска се сукобљава са Пруском и Аустријом [[1864]]. и то је познато као [[Други шлезвички рат|Други рат за ШлесвигШлезвиг]]. Данска је била присиљена да преда Пруској ШлесвигШлезвиг-Холштајн и да постане неутрална земља.
Губитак ШлесвигШлезвиг-Холштајна је постао јако трауматичан догађај за некада велику државу Данску. Најбогатије делове Данске су заузели Шведска и Немачка, па је Данска била принуђена да развија своја јако сиромашна подручја.
У Данску продиру социјалистичке и интернационалистичке идеје. ОсниваОснивају се социјалистичке новине. Почињу штрајкови и захтеви за бољим условима рада и већим надницама. Вође се хапсе и осуђују.
