Антонинијева куга — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
== Последице ==
Шокирани катастрофом, многи људи веровали су у заштиту магије, а лекара није било довољно да јој се супротставе. У таквим условима епидемија је имала драстичне социјалне и политичке последице широм Римског царства.
Неки од ефеката заразе, били су очигледни када је Царевина кренула на истока и напала Јерменију, римска одбрана на источним границама била је ограничена многим губицима војника због пандемије.
Према шпанском писца петог века, Павлу Орозију, многи градови и села на италијанском полуострву и у покрајинама Европе изгубила су своје становнике. Када се епидемија преселила на север, достигла је обале Рајне, и тамо заразила германски народ и многа места изван граница царства.
Дуги низ година северним народима је требало да крену на југ у потрази за новим земљама, које ће подржати бројчани пад њиховог становништва. У време после ове епидемије они су са њиховом војском, коначно могли озбиљније да нападну десетковану болешћу, славну римски армију. Од 167. године до своје смрти, цар Марко Аурелије лично је командовао легијама у близини [[Дунав]]а, и са делимичним успехом покушава да протера Немаце преко реке. Тако је нпр. главни напад на [[Маркомани|Маркомане]] био одложено до 169 због недостатка царских трупа.
== Извори ==
| |||