Антонинијева куга — разлика између измена

'''Антонинијева куга''', позната и као '''Галенова куга''', била је епидемија заразне болести која је погодила Римско Царство у периоду од 165. до 180. године. Историчари медиицине сматрају да је епидемија изазвана великим,<ref>H. Haeser's conclusion, in Lehrbuch der Geschichte der Medicin und der epidemischen Krankenheiten III:24–33 (1882), followed by Zinsser 1996.</ref> или малим богињама.<ref>''There is not enough evidence satisfactorily to identify the disease or diseases'' concluded J. F. Gilliam in his summary (1961) of the written sources, with inconclusive Greek and Latin inscriptions, two groups of papyri and coinage.</ref> Болест су Римско царство пренели војници који су се борили у рату против [[Партијско царство|Партијског царства]]. Позната је по дугом трајању и тешким поседицама. Од ове пошасти страдали су двојица царева [[Луције Вер]] и [[Марко Аурелије]], из династије Антонина, по којима је ова епидемија и добила име. Епидемија је поново избила након девет година, и тада је, римски конзул и историчару [[Касије Дион|Касију Дион Кокејану]] ''(грч. Δίων ὁ Κάσσιος; око 155 - око 235)'' свом делу Римска историја ''(Ρομαικε ιστοριa)'', навео да је у Римском царству, дневно умирало и до 2.000 болесника само у Риму (четвртина оболелих).<ref>Cassio Dione, LXXII 14.3-4; il suo libro che parla dell'epidemia avvenuta sotto Marco Aurelio è perduto; questa nuova epidemia fu la più grave che lo storico avesse mai visto.</ref> Укупан број преминулих процењена је на 5.000.000 људи.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/4381924.stm "Past pandemics that ravaged Europe"], BBC News, 7 novembre 2005</ref>Болест је усмртила једну трећину становништва у неким областима, и десетковала римску војску.<ref>[http://www.loyno.edu/~history/journal/1996-7/Smith.html Plague in the Ancient World]</ref>

 

== Историјат ==

Историчар Вилијам Мекнил сматра, да су Антонинијева куга, као и каснија Кипријанова куга (251-270) заправо две различите болести, једна изазвана великим богиња а друга малим богињама, иако не нужно тим редом. Он то доказује чињеницом да Европа неби претрпела озбиљне последице од ове две епидемије да су се оне јављале истовремено, јер би иначе становништво већ у првој епидемији стекло солидан имунитет за преживљавање.

 

 

== Последице ==

 

== Извори ==

 

== Литература ==

* {{cite book|ref= harv|last=Zinsser|first=Hans|title=Rats, Lice and History: A Chronicle of Disease, Plagues, and Pestilence|location=|publisher=Black Dog & Leventhal Publishers, Inc|year=1996|id=ISBN 1-884822-47-9|pages=}}

* Bruun, Christer, ''The Antonine Plague and the Third-Century Crisis'', in Olivier Hekster, Gerda de Kleijn, Danie+lle Slootjes (ed.), ''Crises and the Roman Empire: Proceedings of the Seventh Workshop of the International Network Impact of Empire, Nijmegen, June 20–24, 2006.'' Leiden/Boston: Brill, 2007 (Impact of Empire, 7), 201-218.

 

[[Категорија:Епидемиологија]]