Српско-грчки црквени спор (1346—1375) — разлика између измена

На државном сабору у [[Скопље|Скопљу]], [[1346]]. године, у присуству трновског патријарха, охридског архиепископа, [[Света Гора|светогорских]] представника и бугарског цара [[Јован Александар|Јована Александра]], [[Душан Силни|Душан]] је проглашен за цара, а [[Архиепископија пећка|Српска архиепископија]] постала је [[Пећка патријаршија|Српска патријаршија]]. Међутим, Цариградска патријаршија није дала сагласност и неколико година од проглашења Српске патријаршије(1352-53), у вријеме ратног сукоба између византијског цара [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]] и цара Душана, цариградски патријарх Калист (1350-53) изрекао је анатему српском цару и српској цркви.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277320-Anatema-srpskom-caru Anatema srpskom caru | Ostali članci | Novosti.rs<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Иза овог чина леже политички притисци Кантакузина на цариградског патријарха, а политика је и у позадини преговора о измирењу (1364). [[Византијско царство|Византији]] је био потребан савез са Србијом у борби против све јачег надирања Турака. На двору царице Јелене у Серу, о измирењу је преговарао исти патријарх који је изрекао анатему, патријарх Калист, али су преговори прекинути његовом изненадном смрћу. Године [[1371]]., деспот [[Јован Угљеша]] склопио је акт о измирењу с патријархом Филотејем и анатема је укинута, али само са серске територије којом је он управљао, чиме је та територија стављена под управу Цариградске патријаршије. Сукоб између Цариградске и Српске патријаршије окончан је тек [[1375]]. године, за време [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], када је делегација, на челу са патријархом Савом IV и светогорским монахом Исаијом, успјешно обавила преговоре у [[Цариград]]у. За вријеме свечаног богослужења којем су присуствовали и изасланици цариградског патријарха, на гробу цара Душана у манастиру Св. Архангела, прочитана је [[грамата]] цариградског патријарха Филотеја о скидању анатеме.<ref>[http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/istorijat/pecarsija.html]</ref>