Битка на Морави (1915) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљени наводи помоћу именованих навода да би се избегли дупликати; погледајте ЧПП |
||
Ред 43:
Командант артиљеријских снага Друге армије, пуковник [[Војислав Милојевић]], успео је да заустави напредовање Бугара. Јака српска артиљериска ватра паралисала је непријатеља те је уследило повлачење бугарских јединица. Бугари су претрпели велике губитке,само у реону дејства Шумадиске дивизије (погинулих 500 и заробљено 100 бугарских војника). Моравска дивизија је заробила 33 војника и једног потпоручника. Важан догађај одиграо се код села [[Миланово (Лесковац)|Миланова]]. Командант Бугарске прве дивизије упутио је своју Трећу бригаду из резерве да прихвати њихову Прву и Другу бригаду, која је одступала од [[Бојник]]а и [[Лебане|Лебана]]. Трећа Бугарска бригада сударила се са Трећим моравским пуком другог позива,па су се Бугари по мраку повукли на брдо [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] код Лесковца,а убрзо су морали да се повуку на око 18 километара од самог града Лесковца. На овај начин постигнут је циљ. Пут [[Прокупље]]–Лебане био је отворен. Тиме је битка за Пусту Реку завршена. Ова битка је позната као ''Лесковачки противудар''.{{напомена|
'''''Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала , крену у противофанзиву и остваре велику победу.''''' <ref>[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M SCIndeks - Članak<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>}} Једини правац за повлачење српске војске остао је преко Косова,ка Албанији.<ref>http://www.nokesoft.com/fdv/Radovi_PDF_2011/Vlasotinacki%20kraj%20Lima4.pdf pp. 8 ,9 и 10</ref>Због овог подвига пуковник [[Љубомир Милић]] унапређен је у чин [[генерал]]а.
== Пресудни догађаји у рејону дејства Бугарске II армије (Македонија-део јужне Србије) ==
Ред 71:
== Догађаји који су уследили ==
Суочена са тешком војном ситуацијом српска влада је на седници којом је председавао регент Александар Карађорђевић у Крушевцу 29. октобра 1915. године одлучила да ће држава истрајати на досадашњем политичком курсу. Након што српске трупе нису успеле да се пробију према Скопљу и да се затим споје са савезничким трупама на југу, Влада и Врховна команда одлучиле су се на повлачење на албанску обалу одакле би српска војска била евакуисана. Наредба за повлачење издата је 25. новембра 1915. године. Повлачење српских снага вршено је у три правца:[[Пећ]]—[[Андријевица]]—[[Подгорица]]—[[Скадар]], [[Призрен]]—Љум Кула—Спис—Флети Пука—Скадар—Љеш и Призрен—Љум Кула—Пишкопеја—Дебар—Елбасан.<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpska-vojska-u-bizerti Српска војска у Бизерти - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>
== Напомене ==
| |||