Кипријанова куга — разлика између измена

Претпоставља се, да су се први знаци куге јавили у источном делу Римског царства с краја 240., одакле се болест проширила на Италију 248. године У 251, познато је да је у епидемији страдао [[Хостилијан]] (251), римски цар [[Требонијан Гал]] (251-253) и [[Деције Трајан]] (249-251), који је умро у борби са готским племенаима у [[Битка код Абрита|Битки код Абрита]] која је вођена од 250 до 266, на врхунцу епидемије, у којој је до 5 000 људи дневно умирало у Риму. Битка код Абрита представља је први случај да је римски цар погинуо у борби против паганске војске и први случај да су варвари некажњено опљачкали римску државу. Писац [[Амијан Марцелин]] је битку описао као најгори пораз Римљана од [[Битка у Теутобуршкој шуми|Теутобуршке шуме]], а пре [[Битка код Хадријанопоља|битке код Хадријанопоља]]. Хришћани су пораз тумачили као Божији гнев. Савремени историчари је сматрају последицом и епидемије куге деморализације римских војника током криза у другој половини 3. века.<ref>''Историја старог Рима'' - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година</ref>