Ђорђо Вазари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
 
== Детињство и младост ==
Вазари је рођен у [[Арецо|Арецу]], који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном [[Грнчарија|гранчаријом]] (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], Вазари постаје ученик [[Гуљермо де Марсиља|Гуљерма де Марсиље]], вештог сликара [[Витраж|витража]]. Након смрти оца, са својих шеснаест година овог пута на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у [[Фиренца|Фиренцу]] где се придружује кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[Фјорентино|Фиорентину]] и [[Понтормо|Понторму]]. У Фиренци ступaступа у контакт са некима од водећих хуманиста и његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] бива охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом]] који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина Ареца.<ref>http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm</ref>
 
Након убиства његовог покровитеља, војводе Алесандра, Вазари одлучује да напусти Фиренцу. Лутао је од града до града, попуњавајући свеске белешкама и скицама. Кардинал Иполито де Медичи, папа [[Папа Климент VII|Климент VII]] и војвода [[Козимо I де' Медичи|Козимо I Медичи]] су га сукцесивно ангажовали. На релацији [[Рим]]-[[Фиренца]] радио је као сликар, а током тог периода почео је да разрађује идеју писања књиге о уметницима. Једне вечери, у кући кардинала Фарнесеа, вероватно 1546. године, бискуп Ноћера говорио је о потреби за књижевним делом које би обухватало све познате уметнике. Вазари се добровољно јавио да помогне [[Паоло Ђовио|Паолу Ђовију]] у пројекту, али када је Ђовио одустао од писања књиге, Вазари је одлучио да настави са писањем.
Ред 40:
Такође је реновирао средњевековну базилику Санта Марија Новела и цркву Светог Крста, обе у [[Фиренца|Фиренци]].
 
Вазари је 1562. године, у граду [[Пистоја]] изградио осмоугаону куполу на базилици Госпе понизности, која је важан пример високе ренесансне архитектуре.<ref>{{citeCite book|last1=Bershad|first1=David|last2=Mangone|first2=Carolina|last3=Hexham|first3=Irving|title=The Christian Travelers Guide to Italy|url=http://books.google.com/books?id=KRkU9ocQr2oC&pg=PA139|year=2001|publisher=Harper Collins|isbn=978-0-310-22573-7|pages=139–139}}</ref>
 
== Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара ==
Ред 108:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Bershad|first1=David|last2=Mangone|first2=Carolina|last3=Hexham|first3=Irving|title=The Christian Travelers Guide to Italy|url=http://books.google.com/books?id=KRkU9ocQr2oC&pg=PA139|year=2001|publisher=Harper Collins|isbn=978-0-310-22573-7|pages=139}}
* ''Речник уметности и уметника'', [[Херберт Рид]] (саветник издања), [[Никос Сангос]] (прерадио, допунио и осавременио), превод [[Љиљана Петровић]], [[Светови (издавачка кућа)|Светови]], [[Нови Сад]], [[1997]] — [[2000]].
* ''Животи славних сликара, вајара и архитеката'', Ђорђо Вазари, -{Libretto}-, [[Београд]], 2000. {{page|year=2000|id=ISBN 81801740|pages=}}
 
== Спољашње везе ==