Велика Албанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
{{Закључано-анон}}
[[Датотека:Presence of Albanians in "Greater Albania".png|мини|десно|200п|Присуство Албанаца (љубичасто) на подручјима тзв. „Велике Албаније“]]
'''Велика Албанија'''<ref>http://www.da.mod.uk/colleges/csrc/document-listings/balkan/07%2811%29MD.pdf,"as Albanians continue mobilizing their ethnic presence in a cultural, geographic and economic sense, they further the process of creating a Greater Albania. "</ref> је [[Иредентизам|иредентистички]] концепт земље за коју се сматра да чини националну домовину већини [[Албанци|Албанца]],<ref>{{cite news|last=Likmeta|first=Besar|title=Poll Reveals Support for 'Greater Albania'|url=http://www.balkaninsight.com/en/article/survey-greater-albania-remains-popular|accessdate = 27. 066. 2013.|date=17 November 2010|agency=[[Balkan Insight]]|quote=The poll, conducted by Gallup in cooperation with the European Fund for the Balkans, showed that 62 per cent of respondents in Albania, 81 per cent in Kosovo and 51.9 per cent of respondents in Macedonia supported the formation of a Greater Albania.}}</ref> заснован на данашњем или историјском присуству Албанаца на том подручју. Поред постојеће [[Албанија|Републике Албанија]], појам укључује области у саставу сусједних држава, и то: у [[Србија|Србији]] су то [[аутономна покрајина]] [[Косово и Метохија]] (самопроглашена [[Република Косово]]) и јужни дио [[Јужна и источна Србија|Јужне и источне Србије]] (међу Албанцима позната као [[Прешевска долина]]), у [[Црна Гора|Црној Гори]] јужни дио државе, у [[Грчка|Грчкој]] њен сјеверозапад тј. окрузи [[Префектура Теспротија|Теспротија]] и [[Превеза (округ)|Превеза]], као и остатак територије која се некада налазила у саставу [[Јањински вилајет|Јањинског вилајета]] (међу Албанцима област позната као [[Чамерија]]),{{sfn|Merdjanova|2013|ppp=147}}<ref name="Kola">{{Cite book|last=Kola|first=Paulina|title=The Search for Greater Albania|publisher=C. Hurst & Co.|url=http://books.google.com/books?id=W_LV5RJe_EkC&pg=PA9&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref><ref name="Seton-Watson">{{Cite book|last=Seton-Watson|first=Robert William|title=The Rise of Nationality in the Balkans|publisher=Рипол Классик|url=http://books.google.com/books?id=rvUSAwAAQBAJ&pg=PA139&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref><ref name="Mazower">{{Cite book|last=Mazower|first=Mark|title=Ideologies and National Identities|publisher=Central European University Press|url=http://books.google.com/books?id=gE1c4wK-ASAC&dq=greater+albania+four+vilayets&source=gbs_navlinks_s}}</ref><ref name="Vaknin">{{Cite book|last=Vaknin|first=Samuel|title=After the Rain: How the West Lost the East|publisher=Narcissus Publishing|url=http://books.google.com/books?id=S4DfvYilTuAC&pg=PT106&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref> као и западни дијелови [[Република Македонија|Републике Македоније]].
 
Уједињење још ширег подручја у јединствену територију под албанском власти теоретски је био замишљен од стране [[Призренска лига|Призренске лиге]], организације из [[19. век|19. вијека]] која је за циљ имала уједињење области насељене Албанцима у један аутономни [[Албански вилајет]] у саставу [[Османско царство|Османског царства]].<ref>{{harvnb|Jelavich|1983|pp=361–65}}</ref> Међутим, концепт Велике Албаније, веће од Албаније унутар њених граница [[1913]]. године, спроведен је само током [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|италијанске]] и [[Албанија под немачком окупацијом (1943–1944)|њемачке]] окупације [[Балканско полуострво|Балкана]] током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name=Zolo>{{harvnb|Zolo|2002|ppp=24}}</ref>
 
Идеја о уједињењу настала је након [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] 1913. године, када се отприлике половина територије и 40% становништва нашло изван [[Независна Албанија|новонастале државе]],<ref>Janusz Bugajski (2002). Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics in the Post-Communist Era. M.E. Sharpe. {{page|year=1913. ISBN |isbn=978-1-56324-676-0. pp. |pages=675.}}. Retrieved 29 May 2012. "Roughly half of the predominantly Albanian territories and 40% of the population were left outside the new country's borders"</ref> што Албанци гледају као неправду наметнуту од стране [[велика сила|великих сила]].
 
По извјештају ''-{Gallup Balkan Monitor}-'' из 2010. године, идеју Велике Албаније подржава већина Албанаца: у Албанији 63%, на Косову 81% и у Македонији 53%, иако по истом извјештају већина Албанаца мислили да је мала вјероватноћа да ће то да се догоди.<ref>[http://www.balkan-monitor.eu/files/BalkanMonitor-2010_Summary_of_Findings.pdf Gallup Balkan Monitor], 2010</ref><ref>Balkan Insight ''Poll Reveals Support for 'Greater Albania' '', 17 Nov 2010 [http://www.balkaninsight.com/en/article/survey-greater-albania-remains-popular]</ref>
 
По извјештају [[Програм Организације уједињених нација за развој|Развојног програма ОУН-а]], објављеном у [[март]]у [[2007]]. године, само 2,5% Албанаца са Косово мисли да је уједињење са Албанијом најбоље рјешење за Косово. 96% испитаника је рекло да је за Косово најбоље да прогласи независност у садашњим границама.<ref>UNDP: Early Warning Report. March (2007). ppстр. 16 ([http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/EWR15FinalENG.pdf Online text)]</ref>
 
== Терминологија ==
 
Појам '''Велика Албанија''' ({{јез-алб|Shqipëri e Madhe}}) се користи у научним, политичким и другим јавним круговима,{{чињеница|date=07. 2015.}} док се појам '''Етничка Албанија''' ({{јез-алб|Shqipëria etnike}}) првенствено користи међу [[албански национализам|албанским националистима]] како би се означила потраживања на области традиционалне домовине етничких [[Албанци|Албанаца]].<ref name="Bogdani230">{{harvnb|Bogdani|2007|ppp=230}}</ref> Други појмови кориштени од стране Албанаца су '''Природна Албанија''' ({{јез-алб|Shqipëria natyrale}}){{чињеница|date=07. 2015.}} и '''Албанско национално поновно уједињење''' ({{јез-алб|Ribashkimi kombëtar shqiptar}}).<ref>{{cite news|title=Alternativat e ribashkimit kombëtar të shqiptarëve dhe të Shqipërisë Etnike..!|url=http://gazetaditore.com/2012/12/10/alternativat-e-ribashkimit-kombetar-te-shqiptareve-dhe-te-shqiperise-etnike/|accessdate = 1. 011. 2013.|newspaper=Gazeta Ditore|date = 10. 12. 2012.|language=Albanian}}</ref>
 
== Историја ==
Ред 33:
== Политичка употреба концепта ==
[[Датотека:AlbaniansOutsideAlbania.png|мини|десно|200п|Распрострањеност Албанаца на Балкану.]]
Албанско питање на [[Балканско полуострво|Балкану]] је дио посљедица доњетих одлукама [[велика сила|великих сила]] у касном [[19. век|19.]] и раном [[20. век|20. вијеку]]. [[Санстефански споразум|Санстефанским]] и [[Берлински споразум (1878)|Берлинским споразумом]] из [[1878]]. године територије насељене [[Албанци]]ма су додјељене другим државама, што је довело до реакције [[Призренска лига|Призренске лиге]].{{sfn|Jelavich|1983|ppp=361}}
 
Степен у коме различите групе раде и које напоре улажу у циљу постизања Велике Албаније је споран.{{чињеница|date=07. 2015.}} [[2000]]. године је [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|Државни секретар САД]] [[Медлин Олбрајт]] изјавила да међународна заједница неће толерисати било какве напоре ка стварању Велике Албаније.<ref>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/648630.stm | work=BBC News | title=Albright warns Albania against expansion | date = 19. 022. 2000.}}</ref>
 
Покрет Самоопредјељење је основан [[2004]]. године на Косову и он се противи страном мјешању у послове Косова и кампањама против суверности народа, као дио права на самоопредјељење. Самоопредјељење је на изборима у децембру [[2010]]. године освојило 12,69% гласова, а манифестом странке позивали су на уједињење са Албанијом.{{чињеница|date=07. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> На изборима у јуну [[2014]]. године освојили су 13,59% гласова.
 
[[Црвена и црна алијанса]] је политичка странка основана [[2012]]. године у Албанији, а срж њеног програма чини национално уједињење свих Албанаца у њихову матичну државу.<ref>{{cite web|title=Aleanca Kuq e Zi|url=http://www.aleancakuqezi.al|accessdate = 1. 011. 2013.}}</ref>
 
На прослави 100 године независновти Албаније, [[2012]]. године, [[Председник Владе Албаније|предсједник владе Албаније]] [[Сали Бериша]] је рекао да се „албанске земље“ простиру од [[Превеза|Превезе]] у [[Грчка|Грчкој]] до [[Прешево|Прешева]] у [[Србија|Србији]] и од [[Скопље|Скопља]] у [[Република Македонија|Македонији]] до [[Подгорица|Подгорице]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], изазивајући негодовања у околним државама. Говор је уписан на пергаменту који ће бити приказан у музеју у граду [[Валона|Валони]], гдје је проглашена независност земље од [[Османско царство|Османског царства]] [[1912]]. године.<ref>''Albania celebrates 100 years of independence, yet angers half its neighbors'' Associated Press, November 28, 2012.[http://www.washingtonpost.com/world/europe/albania-celebrates-100-years-of-independence-yet-angers-half-its-neighbors/2012/11/28/a17de6d4-398a-11e2-9258-ac7c78d5c680_print.html]</ref>
Ред 80:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Zolo|first=Danilo|title=Invoking Humanity: War, Law and Global Order|url=http://books.google.com/books?id=t7KNgpZRnM8C|year=2002|publisher=A&C Black|isbn=978-0-8264-5656-4|pages=24}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Bogdani|first=Mirela |authorlink= |last2=Loughlin|first2=John|year=2007|publisher=IB Taurus |location= |id=|url=http://books.google.com/books?id=32Wu8H7t8MwC&pg=PA230&dq=ethnic+albania&cd=4#v=onepage&q=ethnic%20albania&f=false |accessdate = 28. 055. 2010.|title=Albania and the European Union: the tumultuous journey towards integration |pages=230}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jelavich|first=Barbara|title=History of the Balkans: Eighteenth and nineteenth centuries|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=1983|id=ISBN 0-521-27458-3 |url=http://books.google.com/books?id=qR4EeOrTm-0C&pg=PA361&dq=league+of+prizren|pages=361–65}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Vaknin|first=Samuel|title=After the Rain: How the West Lost the East|publisher=Narcissus Publishing|url=http://books.google.com/books?id=S4DfvYilTuAC&pg=PT106&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}