Ахил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.92.66.233 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
Проширење теме и додавање референци |
||
Ред 1:
[[Датотека:Akhilleus Patroklos Antikensammlung Berlin F2278.jpg|мини|Ахилеј и Патрокле]]
'''Ахил''', '''Ахилеј''' или '''Ахилес''' ({{јез-грч|Αχιλλεάς}}) у [[грчка митологија|грчкој митологији]] син је тесалцког краља [[Пелеј]]а и морске богиње [[Тетида|Тетиде]], главни јунак [[Илијада|Илијаде]] и, уједно, највећи [[грчка митологија|грчки]] јунак
== Рођење и одрастање ==
Његова мајка, [[Тетида]], је била позната по својој лепоти; наиме, њој су се удварали [[Зевс]] и [[Посејдон]]. Међутим, негудо потом је проречено да ће [[Тетида]] родити сина који ће надјачати свога оца. Богови су се повукли, а Тетиду су присилно удали за обичног смртника, за краља [[Пелеј]]a.
О Ахиловом рођењу и раном детињству познато је неколико предања. Њега је [[Тетида]] однеговала у [[Пелеј]]евој кући, а васпитавао га је [[Феник]] или кентаур [[Хирон]].
Већ као десетогодишњи дечак голим рукама је задавио вепра и у трку достигао јелена. До пуне зрелости научио је све што је тадашњем јунаку требало у животу: да се понаша као мушкарац, да влада оружјем, вида ране, да свира лиру и пева.
Да би Ахила учинила бесмртним, мајка је Ахила дању мазала амброзијом, а ноћу га је калила над ватром. Једне ноћи [[Пелеј]] је прекинуо овај чин и истргао дете из мајчиних руку. [[Тетида]] је тада напустила супруга и вратила се у дубине мора својим сестрама [[Нереидe|Нереидама]]. Касније се причало да је [[Пелеј]] ово учинио из страха за синовљев живот, јер је [[Тетида]] својим чинима за бесмртност убила све шесторо деце које је родила пре Ахила. Неки кажу да је мајка потапала Ахила у воду [[Стикс|Стиге]] да би га учинила нерањивим, али да је десна пета, за коју га је држала, остала ненаквашена и да је Ахил једино на том месту био рањив ([[Ахилова пета]]).
После Тетидиног одласка, Пелеј је однео Ахила на [[Пелион]], кентауру [[Хирон]]у. Овај племенити кентаур најпре је заменио Ахилу ножни зглоб, који му је изгорео док га је мајка држала у ватри. [[Хирон]] је откопао кости џина [[Дамис]]а, чувеног по брзини, и уметнуо је одговарајућу кост у Ахилову ногу; због овог поступка, Ахил је добио надимак Брзоноги.
Ахила су на Пелиону храниле и неговале Хиронова мајка [[Филира]] и супруга [[Харикло]]. Хирон га је хранио само утробама лавова и дивљих вепрова да би добио снагу ових
животиња, као и медом да би постао благ и речит. Мудри кентаур дао му је име Ахил уместо ранијег [[Лигирон]]. Тек кад је одрастао, Ахил се вратио оцу у Фтију.<ref name="automatski generisano1" />
== Учешће у Тројанском рату ==
{{main|Тројански рат}}
Када је Тетида сазнала да ахејски краљеви спремају рат против Троје, сакрила је Ахила на острву [[Скира|Скиру]] код краља [[Ликомед]]а, где је прерушен у женске хаљине живео међу краљевим кћерима. Уз помоћ врача [[Калхант]]а краљ [[Агамемнон]] открио је његово скровиште и послао по њега итачког краља [[Одисеј]]а и аргејског краља [[Диомед]]а. Прерушени у трговце Одисеј и Диомед ушли су [[Ликомед]]ову палату и пред краљевим кћерима распрострли своју робу. Међу скупоцене тканине, накит и сличне предмете, за које се жене обично занимају, ставили су, као случајно, мач. Кад се на уговорени знак пред палатом зачуо бојни поклич њихових другова и звекет оружја, све су се девојке у страху разбежале, али једна рука је зграбила мач. Ахил се тако открио и без дугог наговарања обећао да ће се придружити ахејској војсци. Није могла да га заустави ни Ликомедова кћи [[Дејдамија]], која је очекивала његово дете, ни изгледи на дугу и сретну владавину у домовини. Ахил је изабрао наду кратак, али славан живот.
У луку [[Аулида|Аулиду]],у којој су се скупили ахејски бродови пред поход на Троју, Ахил је довео пет хиљада јунака, међу којима су били храбри [[Мирмидонци]]. Његов отац Пелеј, који због старости није могао да учествује у рату, дао му је свој оклоп, велико копље од тврдог јасена и бојна кола с бесмртним коњима
То су били поклони које је као свадбени дар добио од богова када се венчао са Тетидом. Ахил је знао да их искористи. Девет година је ратовао на бојном пољу под Тројом и освојио двадесет и три града у њеној околини. Самом својом појавом изазивао је у редовима Тројанаца језу и страх. Ахејска војска и све војсковође ценили су га као најхрабријег и најуспешнијег ратника- осим врховног заповедника, [[Агамемнон]]а.
Агамемнон је, наиме, на Ахила био љубоморан. Био је, додуше, моћан краљ и способан ратник, али не и тако велик човек да би опростио подређеном који га надвисује заслугама и популарношћу. Дуго је скривао своје непријатељство, али једном приликом није успео да се савлада: изазвао је свађу која је готово довела до пропасти ахејске војске.
Било је то почетком десете године рата, кад је у ахејском табору завладало дубоко незадовољство због бескрајног одуговлачења рата. Војници су желели да се врате кућама, а војсковође су изгубиле наду да ће освајањем Троје стећи славу и домоћи се богатог плена. Ахил је са својим [[Мирмидонци]]ма кренуо у суседно краљевтсво да прибави храну и плен који би војницима подигао морал и разбио малодушност. Међу заробљеницима довео је и кћер [[Аполон]]овог свештеника [[Хрис]]а, [[Хрисеида|Хрисеиду]].
При деоби плена девојка је припала Агамемнону. Ахил није имао ништа против тога јер није жудео за њом. Волео је лепу [[Брисеида|Брисеиду]], коју је заробио у једном од својих претходних похода. Али недуго после тога појавио се у ахејском табору Хрисеидин отац Хрис и пожелевши Ахејцима скору победу, замолио Агамемнона да му врати кћер, наравно уз велику откупнину. Ахејцима се допала свештеникова понуда, али је против тога устао Агамемнон: да му се, наводно, девојка свиђа, да је неће дати ни за шта на свету и нека се Хрис врати одакле је и дошао.
Свештеник је отишао, али је замолио Аполона да га освети. Услишивши његову молбу, Аполон је сишао са [[Олимп]]а и стрелама из свог сребрног лука почео да сеје кугу по ахејском табору. Војници су умирали, али Агамемнон није предузео ништа да умири гневног бога. Кад је стање у војсци постало неподношљиво, Ахил је одлучио да ступи у акцију: сазвао је војску у скупштину да се договоре шта да раде. Агамемнон се осетио увређеним због Ахиловог мешања и наумио је да му се освети. Кад је врач Калхант објавио у скупштини да се Аполон може умирити једино враћањем Хрисове кћери, наравно без откупнине и уз извињење, [[Агамемнон]] се окомио на њега и притом грубо напао и Ахила који га је бранио. После нечувених увреда, којима је пред целом војском осрамотио Ахилову част, изјавио је на крају да ће се у интересу војске одрећи Хрисеиде, али да ће као накнаду за њу изабрати робињу једног војсковође- и изабрао је Ахилову миљеницу Брисеиду.
Ахил се дисциплиновано покорио одлуци врховног заповедника, али се заклео да неће ратовати све док га Агамемнон за то не замоли и не пружи му задовољење пред целом ахејском војском. Упутио се на морску обалу, позвао из морских дубина своју мајку и замолио је да се заузме за њега код највишег бога. [[Зевс]] нека помогне Тројанцима да потисну ахејску војску, како би Агамемнон схватио да без Ахила не може да ратује и дошао код њега са извињењем и молбом. Тетида је пренела синовљеву молбу, и највиши бог јој је удовољио. Забранио је боговима да учествују у борби и подстакао [[Хектор]]а, вођу [[Троја]]наца, да искористи Ахилов изостанак из борбе и потисне Ахејце све до мора. У исто време Агамемнону је послао варљив сан да га, упркос слабљењу његових снага, подстакне у напад. Иако су се Ахејци храбро борили, морали су да одступе. Тројанци се, после нове битке, чак нису ни повукли иза градских бедема, него су преноћили на равници пред самим ахејским табором, како би га сутрадан уништили незадрживим јуришем. Кад су се Ахејци нашли у шкрипцу, Агамемнон је Ахилу послао изасланике с поруком да жали сто га је увредио, да му враћа Брисеиду и поврх тога даје још седам других девојака и богате дарове, само да престане да се љути и врати се у борбу. Али Ахил је у својој срџби превршио меру. Одбио је Агамемнонов предлог и изјавио да неће ратовати све док Хектор не нападне његов табор. Али до тога неће доћи јер ће се он са војском вратити у родну Фтију.
Катастрофа је изгледала неизбежна. Тројанци су у јутарњем нападу потиснули ахејски бојни ред, срушили бедем који је бранио ахејски табор, а Хектор се чак пробио до лађа с намером да их запали и тако онемогући Ахејцима да се спасу бекством. У том часу Ахилу је приступио [[Патрокло]], његов најдражи пријатељ и замолио га да му позајми свој оклоп и дозволи да помогне друговима у часу теског искушења. Кад Тројанци угледају Ахилово оружје, помислиће да је против њих кренуо сам Ахил па ће се у страху пред њим повући.
Ахил се за тренутак колебао, али угледавши ватру коју је Хектор бацио на једну ахејску лађу, одмах је испунио Патроклову молбу. Осим оклопа дао му је и сву своју војску. Патрокло се брзином муње бацио на Тројанце и лукавство је успело. Мислећи да пред собом имају Ахила, Тројанци су почели да се повлаче у општој пометњи. Угасивши ватру, Патрокло је ударио на Тројанце који су се повлачили, гонећи их према бедемима. Али тада је непријатељ увидео да је преварен јер се Патрокло није усудио да у бој понесе Ахилово тешко копље. Супротставили су се Патроклу, а копљаник [[Еуфорб]], уз помоћ бога [[Аполон]]а, смртно га је ранио а Хектор затим пробо копљем.
Дознавши да му је погинуо најбољи пријатељ, Ахил је бризнуо у болно нарицање. Његови другови су мислили да ће у очајању забити себи мач у грло. Заборавивши истог часа све увреде, хтео је да се баци у борбу и освети Патрокла, али његов оклоп је био у рукама победничког Хектора. Зато је Ахил замолио мајку Тетиду да му набави други. Направио му га је, на њену молбу, сам оружар богова [[Хефест]] за само једну ноћ. Над Патрокловим мртвим телом, које су Ахејци после страшног крвопролића отели Тројанцима, Ахил се заклео да ће се љуто осветити [[Хектор]]у. Помирио се с [[Агамемнон]]ом, који је пред целом војском признао своју кривицу и вратио му Брисеиду.
У првој бици после Патроклове смрти убио [[Хектор]]а. Била је то немилосрдна борба. Ахил је тражио Хектора у бојним редовима и три пута га нашао, али га је сваки пут спазио [[Аполон]], веран браниоцима Троје. Обузет страшним бесом, Ахил је распршио тројански бојни ред, уништио део војске, а остатак присилио да се склони иза бедема. Кад су се затворила огромна [[Скејска врата]], пред њима је чекао Хектор: изазвао је Ахила на двобој да би спасио своју част и част своје војске. Предложио је да победник остави тело палог својим друговима, како би могли да га достојно сахране. Али Ахил је прихватио само изазов на двобој. Хектор је укрстио своје оружје с Ахилом у двобоју на живот и смрт, над којим су се ужаснули чак и богови, и пао прободен Ахиловим копљем.
Гневан, вукао је непријатељев леш око зидова града кроз прашину и стишао се тек када је пред њега дошао стари краљ [[Пријам]], отац Хекторов, да га моли за тело свог сина. Ахилеј се смиловао пред изнемоглим старцем, који је потом сахранио сина уз обредне почасти. Ахил је обуздао Ахејце од борби, дајући времена Тројанцима да сахране Хектора.<ref name="automatski generisano2">[http://www.tvorac-grada.com/knjige/mitologija/Ahil.htm -{Mitologija- Ahil}-], Приступљено 18. 3. 2016.</ref>
== Смрт ==
Ахилу није било суђено да доживи пад [[Пријам]]овог града, и сам је пао убрзо након [[Хектор]]а. Победио је још и убио краљицу [[Амазонкe|Амазонки]] [[Пентезилеја|Пентезилеју]], која је са својом женском војском притекла у помоћ Троји, а убио је у двобоју и новог врховног заповедника тројанске војске, краља [[Мемнон]]а из далеке Етиопије. Али кад је после његове погибије хтео да провали кроз отворена Скејска врата у град, на пут му је стао сам бог [[Аполон]]. Ахил му је довикнуо да му се склони с пута јер ће га иначе пробости копљем. [[Аполон]] га је послушао, али само да му се освети због нанете увреде. Успео се на тројанске бедеме, потражио у бојној вреви Пријамовог сина [[Парис]]а и позвао га да напне свој лук и стрелу нанишанивши на Ахила. [[Парис]] се није дао два пута наговарати, и [[Аполон]] је упутио његову стрелу право у Ахилову пету која није била заштићена оклопом. Бојну вику надјачао је једини крик ужаса - Ахил је пао као Сунце оборено с небеског свода и земља се под њим затресла да су попуцали тројански бедеми. Али одмах након тога Ахил је устао и истргнуо стрелу из пете. Међутим, куке на њеном врху ишчупале су му из ноге велики комад меса, растргле жиле и из ране је шикнуо јак млаз крви.
Када је Ахил осетио да с крвљу губи снагу, а с њом и живот, крикнуо је очајно, страшном клетвом проклео Аполона и Троју и испустио душу. За Ахилово тело се разбуктала огорчена битка. На крају су га [[Ахајци|Ахејци]] отели из тројанских руку и свечано сахранили на високој ломачи коју је запалио сам бог [[Хефест]]. Затим су његов пепео помешали с пепелом Патрокла и над њиховим заједничким гробом подигли висок надгробни споменик од глине да би стално подсећао свет на славну смрт двојице јунака.<ref name="automatski generisano2" />
== Референце ==
{{reflist}}
{{Други пројекти
| |||