Боливија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
| службени језик = [[Шпански језик|шпански]], [[кечуа (језик)|кечуа]], [[ајмара (језик)|ајмара]]
| главни град = [[Сукре]]
| latd=16.5|latm=|latNS=S|longd=66.15|longm=|longEW=W
| највећи град = [[Санта Круз де ла Сијера]]
| тип владавине = Република
| титула владара = [[Председник Боливије|Председник]]
Ред 20:
| воде = 1,29
| становништво поредак = 85
| становништво = 10.027.254 <ref>
| година пописа = 2012
| густина становништва = 9,13 ст
Ред 55:
Народ Ајмара је пре око две хиљаде година настанио највећи део подручја данашње Боливије. Данашњи Ајмаре себе сматрају за потомке припадника веома напредне цивилизације која се налазила у [[Тијаванако|Тијаванаку]], на западу Боливије. Главни град Тијаванака настао је око 1.500 година пре нове ере.{{sfn|Fagan|2001|pp=}}
Између 600. и 800. године нове ере ова насеобина се развила у урбано средиште, чиме је постала важна регионална сила на јужним [[Анди]]ма. По првобитним проценама град се на врхунцу развоја простирао на око 6,5 km² и имао је између 15 и 30 хиљада становника.{{sfn|Kolata|1993|
Око 400. године нове ере, Тијаванако се од локалне силе преобразио у пљачкашку државу. Проширио је територију у Јунге и донео је своју културу и начин живота многобројним народима у Перуу, Боливији, и Чилеу. Ова цивилизација није имала искључиво насилан карактер. Приликом ширења своје територије коришћена је политичка мудрост, стваране су колоније, склапани су трговински споразуми (који су друге цивилизације учинили зависним).<ref name="McAndrews, Timothy L. 1997">{{cite journal|last=McAndrews|first=Timothy L.|coauthors=Albarracin-Jordan, Juan; Bermann, Marc|title=Regional Settlement Patterns in the Tiwanaku Valley of Bolivia|journal=Journal of Field Archaeology|year=1997|volume=24|issue=1|doi=10.2307/530562|pages=67-83}}</ref>
Ред 70:
=== Колонијално раздобље ===
Шпанско освајање Царства Инка почело је 1524. а углавном је довршено 1533. године. У оквиру Шпанске империје подручје данашње Боливије било је познато под именом „Горњи Перу“, и било је у склопу [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]]. Локалну власт вршила је [[Краљевска аудијенција у Чаркасу]], данашњем [[Сукре]]у. Године 1545. основан је рударски град [[Потоси (Боливија)|Потоси]], који је привукао велики број људи у потрази за сребром, те је убрзо постао највећи град на америчком тлу са више од 150.000 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.common-place.org/vol-03/no-04/potosi/ |title=The High Place: Potosi |
До краја 16. века боливијско сребро је постало веома важан извор прихода за Шпанску империју.<ref>{{cite web|url=http://wayback.archive.org/web/20091028035130/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761575057_13/Spain.html |title=Conquest in the Americas |publisher=MSN Encarta |date = 28. 10. 2009. |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> Домороци су коришћени као робовска радна снага, на исти начин као што је то рађено у преколумбовско доба путем ''[[мита]]''.<ref>{{cite web|url=http://countrystudies.us/bolivia/29.htm |title=Bolivia – Ethnic Groups |publisher=Countrystudies.us |date= |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> [[Тупак Катари]] је предводио устанак домородаца који је довео до опсаде [[Ла Паз]]а у марту 1781,<ref>{{harvnb|Robins|Jones|2009|pp=1-2}}</ref> током које је погинуло 20.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html |title=Rebellions |publisher=History Department, Duke University |date = 22. 2. 1999.|accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> Након слабљења утицаја шпанске круне, током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], долази до развоја покрета против колонијалне власти.
Ред 94:
=== 20. век ===
Почетком 20. века калај је заменио сребро као најважнији извор богатства у Боливији. Власт у Боливији је током прве три деценије 20. века спроводила либералну економску политику под покровитељством привредне и друштвене елите.<ref>{{cite web|
Услови рада Индијанаца, који су чинили већину становништва, су и даље били жалосни. Средства за рад у рудницима била су примитивна док су на великим поседима Индијанци били у практично феудалном положају. Нису имали могућности да се образују, привредно развијају, и да одлучују у политици. Пораз Боливије у [[Рат за Чако|Рату за Чако]] (1932-35), у ком је изгубила велики део области [[Гран Чако]] око које се спорила, представљао је прекретницу у развоју ове земље.<ref>{{Cite book|last=Osborne|first=Harold|title=Bolivia: A Land Divided |publisher=London: Royal Institute of International Affairs |year=1954}}</ref><ref>{{cite web |
Почетком четрдесетих година 20. века на политичку сцену Боливије ступио је [[Револуционарни националистички покрет]] ({{јез-шпа|Movimiento Nacionalista Revolucionario}}) (РНП), најважнија политичка организација током 20. века у Боливији. Након што им је 1951. оспорена победа на председничким изборима РНП је наредне године предводио [[Боливијска национална револуција|Боливијску националну револуцију]] која је на власт довела кандидата овог покрета, [[Виктор Паз Естенсоро|Виктора Паза Естенсора]]. Током првог Естенсоровог мандата дато је опште право гласа, извршена је потпуна аграрна реформа, промовисано је школовање људи у сеоским подручјима и извршена је национализација највећих рудника калаја.
Ред 200:
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Fogel|first1=Robert William |last2=Engerman|first2=Stanley L. |title=Time on the Cross: The Economics of American Negro Slavery|year=1995|publisher=W W Norton & Company Incorporated|isbn=978-0-393-31218-8|pages=33-34}}
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last1=Robins|first1=Nicholas A.|last2=Jones|first2=Adam|title=Genocides by the Oppressed: Subaltern Genocide in Theory and Practice|url=http://books.google.com/books?id=AX3UCk_PdEwC|accessdate = 14. 7. 2013.|year=2009|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-22077-6|pages=1-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kolata|first=Alan L. |title=The Tiwanaku: Portrait of an Andean Civilization|year=1993|publisher=Wiley|isbn=978-1-55786-183-2}}
|