Нечистоћа (будизам) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
||
Ред 6:
[[Буда]] је говорио да је уклањање нечистоћа неопходан услов ослобођења ума, односно [[Пробуђење (будизам)|пробуђења]]. Прочишћавање ума је истрајан напор да се ум ослободи нечистоћа, штетних менталних стања која искривљују мишљење и поступке.<ref name="Pročišćenje uma"/>
Пошто су сва нечиста стања [[Свест (будизам)|свести]] рођена из [[Незнање (будизам)|незнања]], крајње прочишћење ума постиже се кроз развој [[Mudrost (budizam)|мудрости]]. Мудрост, међутим, настаје само у прочишћеном уму, зато прво морамо да створимо простор за њу.<ref name="Pročišćenje uma"/> Главни метод прочишћења ума јесте [[Мотрење (будизам)|мотрење]] или [[Будистичка медитација|медитација]].<ref name="Pročišćenje uma"/>
Сродан будистички појам су ментални [[Izlivi (budizam)|изливи]].
Ред 46:
За чишћење ума није довољна само жеља, већ је неопходна редовна пракса:
{{цитат|Претпоставимо да постоји кокошка са осам, десет, двадесет јаја, која их није покривала, није на њима лежала и није добро заштитила. Чак и ако се у њој јави мисао: "Ах, кад би само моји пилићи успели да ноктима и кљуновима пробију љуску и излегу се!", ипак то не би било довољно да пилићи пробију љуску и излегу се. Исто тако, када се монах не труди да развија свој ум, чак и ако се у њему јави мисао: "Ах, кад би се мој ум уз помоћ невезивања ослободио нечистоћа!", ипак то није довољно да се његов ум ослободи нечистоћа.<ref name=automatski generisano1>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-101.html Drška od sekire (Brod)]</ref>}}
Буда је поредио [[Mudrost (budizam)|мудрост]] са оштрицом ножа којом уклањамо нечистоће које се налазе између [[Шест чула (будизам)|чула]] и предмета:
Ред 53:
Нечистоће се из ума уклањају поступно и дуготрајно:
{{цитат|Када дрводеља погледа дршку своје секире и види трагове својих прстију он не зна: "За оволико се дршка секире излизала данас, за оволико јуче, за оволико раније". Али када се дршка потпуно истањи он зна да се потпуно истањила. Исто тако, док се аскета труди да развија свој ум, он не зна: "Оволико је мојих нечистоћа уклоњено данас, оволико јуче, оволико раније", ипак када су оне уклоњене, тада он зна да су уклоњене.<ref
Буда процес постепеног чишћења ума, током којег различити нивои нечистоћа излазе на површину, пореди са топљењем злата. Прво се уклањају најкрупније нечистоће, везане за поступке. То се постиже придржавањем [[Врлина (будизам)|врлине]] и непрекидним самопосматрањем. Затим се чисте средње нечистоће, као што су мисли вођене [[Жеђ (будизам)|жељом]] за чулним задовољствима, мржњом или жељом да наудимо. Следе разне везаности: за породицу, иметак, средину у којој живимо или углед. Непрекидним таљењем руде, односно жаром аскетске праксе, уклањају се и најсуптилније мисли везаности за само учење, док се на крају не добије чисто злато прочишћеног ума. Он је сада уједињен, нерастресен, гибак и прилагодљив, а опет снажан.{{sfn|Kovačević|2014|pp=233}}
| |||