Антонио Табуки — разлика између измена

Свој први роман ''Трг Италија'' објавио је [[1975]]. Затим су уследила дела: ''Мала флота'' ([[1977]]), ''С друге стране'' ([[1981]]), ''Жена из Порто Пима'' ([[1983]]), [[Индијски ноктурно]] ([[1984]]). ''Индијски ноктурно'' сматра се његовим првим значајним романом. Према њему је [[1989]]. снимљен филм који је режирао Alain Cornau. Трагајући за пријатељем који се изгубио у Индији, јунак овог романа заправо трага за сопственим идентитетом. ''Мали неспоразуми без велике важности'' објављени су [[1985]],а ''Линија хоризонта'' [[1986]] године. И у овом Табукијевом роману јунак, овог пута тражећи податке о лешу, такође трага за сопственим идентитетом, што постаје важна карактеристика Табукијевих ликова. По овом роману је [[1993]]. португалски редитељ Фернандо Лопез снимио је филм. ''Крилата бића Беата Анђелика'' објављена су [[1987]]. године, а збирка кратких прича ''Црни анђео'' и роман ''Реквијем'' [[1991]]. Овај роман написан је на португалском и представља својеврстан омаж [[Португалија|Португалији]]. Она је необичан [[реквијем]] у којем јунак лута Лисабоном и као у халуцинацији сусреће и живе и мртве. Кратке приче ''Снови о сновима'' објавио је [[1992]]. У збирци од 20 кратких прича, у којој се преплићу литература и биографија, приповедач приповеда снове својих јунака, чувених уметника, кроз које износи сопствени доживљај њихових дела.'' [[Переира тврди да]]...'' је Табукијев роман објављен [[1994]]. године. Његов јунак Переира приповеда догађаје који су се у његовом животу одиграли августа [[1938]]. Переира је сведок који детаљно приповеда о трагичном догађају из свог живота и историје, који ће изазвати његово преиспитивање и сазревање. По овом роману снимљен је наредне године филм са [[Марчело Мастројани|Марчелом Мастројанијем]] у улози Переире. ''Три последња дана Фернанда Песое'', ''Телефонски позив за господина'' и ''Пирандела'' су прича и драмски комад објављени 1994 године. ''Изгубљена глава Дамашена Монтеира'' ([[1997]]) има ритам [[трилер]]а и хроника је догађаја из свакодневног живота. Роман се бави темом тортуре, правде, друштвене маргинализације и полицијске злоупотребе. Табуки је такође објавио и дела: ''Платонов гастритис'' ([[1998]]),'' ''Аутомобил, носталгија и бесконачност'' (1998). ''Сваким часом све је мање времена'' ([[2001]]), ''Туђе аутобиографије'' ([[2003]]), ''Тристано умире'' ([[2004]]), ''Време брзо стари'' ([[2009]]), ''Путовања и друга путовања'' ([[2010]]), ''Илустроване приче([''[2011]]).