Аспергеров синдром — разлика између измена

Први извештаји Ханса Аспергера и остале дијагностичке шеме укључују описе физичке неспретности.<ref>{{cite web|url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/119292960/abstract |title=The Epidemiology of Asperger Syndrome - Ehlers - 2006 - Journal of Child Psychology and Psychiatry - Wiley Online Library |publisher=.interscience.wiley.com |date = 1. 3. 1993. |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Деца са АС-ом могу да заостају у усвајању способности које захтевају моторичке вештине, као што су вожња бициклом или отварање тегле, и може да изгледа да се крећу незграпно или да се осећају ''„''неугодно у властитој кожи''“''. Могу да имају слабу координацију, чудан или живахан ход или положај тела, лош рукопис или проблеме са визуелно-моторичком интеграцијом. Такође, могу да покажу тешкоће са проприоцепцијом, односно, осећајем за положај тела, у мерама против [[апраксија|апраксије]], тј. поремећаја моторичког планирања, [[равнотежа|равнотежом]], тзв. тандем-ходом (при њему прсти стражње ноге додирују пету предње) и односом ''„''палац-прсти''“''. Нема доказа да ове тешкоће у моторичким способностима раздвајају АС од осталих високофункционалних аутистичних поремећаја.

 

 

Као и код осталих случајева АСД-а, родитељи деце са АС-ом имају већи степен [[Стрес (медицина)|стреса]].<ref name="urlAssociated features of Asperger Syndrome and their relationship to parenting stress - Epstein - 2008 - Child: Care, Health and Development - Wiley Online Library">{{cite web | url = http://www3.interscience.wiley.com/journal/120088762/abstract | title = Associated features of Asperger Syndrome and their relationship to parenting stress - Epstein - 2008 - Child: Care, Health and Development - Wiley Online Library | format = | work = | accessdate = }}</ref>

Теорија о систему огледалних [[неурон]]а ([[Енглески језик|енг:]] ''MNS'') претпоставља да се промене у развоју ''MNS''-а мешају са опонашањем и доводе до кључне карактеристике АС-а: ослабљености друштвене интеракције.<ref name="pmid17115076">{{cite journal | author = Iacoboni M, Dapretto M | title = The mirror neuron system and the consequences of its dysfunction | journal = Nature Reviews. Neuroscience | volume = 7 | issue = 12 |pages=942–51 |year=2006 | month = December | pmid = 17115076 | doi = 10.1038/nrn2024 | url = http://dx.doi.org/10.1038/nrn2024}}</ref><ref name="urlcbc.ucsd.edu">{{cite web | url = http://cbc.ucsd.edu/pdf/brokenmirrors_asd.pdf | title = cbc.ucsd.edu | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> На пример, једна студија је показала да активација у центру за опонашање код особа са АС-ом касни.<ref name="pmid15048895">{{cite journal | author = Nishitani N, Avikainen S, Hari R | title = Abnormal imitation-related cortical activation sequences in Asperger's syndrome | journal = Annals of Neurology | volume = 55 | issue = 4 |pages=558–62 |year=2004 | month = April | pmid = 15048895 | doi = 10.1002/ana.20031 | url = http://dx.doi.org/10.1002/ana.20031 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Ова теорија се слаже са теоријама социјалне когниције, као што је теорија ума, која претпоставља да аутистично понашање настаје због поремећаја у приписивању менталних стања себи и другима<ref name="pmid2934210">{{cite journal |author=Baron-Cohen S, Leslie AM, Frith U |title=Does the autistic child have a "theory of mind"? |journal=Cognition |volume=21 |issue=1 |pages=37–46 |year=1985|month=October |pmid=2934210 |doi= |url=http://ruccs.rutgers.edu/~aleslie/Baron-Cohen%20Leslie%20&%20Frith%201985.pdf}}</ref>, или теорија хиперсистемизовања, према којој аутистичне особе могу систематизовати унутрашње операције како би могли да се носе са унутрашњим догађајима, али су мање ефективни при емпатизовању, где морају да се носе са догађајима које су узроковали други агенси.<ref name="urlautismresearchcentre.com">{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110707191300/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf|archivedate = 7. 7. 2011.}}</ref>

 

 

== Праћење ==

Дијагноза се најчешће поставља између 4. и 11. године живота. За целовиту оцену потребан је мултидисциплинарни тим<ref name="urlDiagnosis and differential diagnosis of Asperger syndrome -- Fitzgerald and Corvin 7 (4): 310 -- Advances in Psychiatric Treatment">{{cite web | url = http://apt.rcpsych.org/cgi/content/full/7/4/310 | title = Diagnosis and differential diagnosis of Asperger syndrome -- Fitzgerald and Corvin 7 (4): 310 -- Advances in Psychiatric Treatment | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> који врши посматрање уз помоћ више поставки, што укључује неуролошку и генетичку оцену, као и тестове за когницију, психомоторичке функције, вербалне и невербалне слабости и јаче стране, стил учења и способности за самосталан живот. Тренутни ''„''златни стандард''“'' у дијагностиковању АСД-ова комбинује клиничку процену са ''Ревидисаним дијагностичким интервјуом за аутизам'' (ADI-R) - то је полуструктурални интервју са родитељима - и ''Дијагностичким графиконом посматрања за аутизам'' (ADOS) - разговор и интервју са децом заснован на игри. Закаснела или погрешна дијагноза може бити [[траума (медицина)|трауматична]] за појединце и породице; на пример, погрешна дијагноза може да доведе до узимања лекова који само погоршавају понашање.<ref name="urlInforma Healthcare - Harvard Review of Psychiatry - 16(2):97 - Summary">{{cite web | url = http://informahealthcare.com/doi/abs/10.1080/10673220802075852 | title = Informa Healthcare - Harvard Review of Psychiatry - 16(2):97 - Summary | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Многој се деци погрешно дијагностикује [[Хиперкинетички поремећај]] (ADHD). Постављање дијагнозе одраслима много је захтевније јер су стандардни дијагностички критеријуми ''„''подешени''“'' за децу, а испољавање АС-а мења се са годинама<ref name="urlThe challenge of adolescents and adults with Asperger syndrome">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000536/fulltext | title = The challenge of adolescents and adults with Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>; дијагноза код одраслих захтева брижљиво клиничко испитивање и темељну [[анамнеза (медицина)|анамнезу]] која се добије од саме особе и других који је познају, са фокусом на понашање у детињству.<ref name="pmid19562011">{{cite journal | author = Roy M, Dillo W, Emrich HM, Ohlmeier MD | title = Asperger's syndrome in adulthood | journal = Deutsches Ärzteblatt International | volume = 106 | issue = 5 |pages=59–64 |year=2009 | month = January | pmid = 19562011 | pmc = 2695286 | doi = 10.3238/arztebl.2009.0059 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> У стања која се морају разматрати у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] спадају остали АСД-ови, [[схизофренија|схизофренијски спектар]], [[хиперкинетички поремећај]], [[опсесивно-компулзивни поремећај]] (ОКП), [[клиничка депресија]], семантичко-прагматички поремећај, поремећај невербалног учења, [[Туретов синдром]], поремећај стереотипног кретања и [[манично-депресивна психоза|биполарни поремећај]].

 

 

== Лечење ==

* {{en}} [http://www.medicalnewstoday.com/articles/7601.php What Is Asperger Syndrome or Asperger's Disorder? (Medical News Today)]

* {{en}} [http://www.aspergerssociety.org/indexsymptomsv.htm?gclid=COjBpvbbjqcCFZMK3wodcVYYbw Asperger's Syndrome (Aspergers Society.org)]

{{Медицинско упозорење}}