Ел Мустаин (Каиро) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м sablon; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Ел Мустаин Билах '''({{Шаблон:Јез-арап|المستعين بالله}}) (око [[1390]] – фебруар или март [[1430]])<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last=Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year=1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn=978-90-04-09419-2|pages=453–454}}</ref>
== <span style="background-color: rgb(255, 255, 255);">Биографија</span>==
<div>Ел Мустаин је био син Ел Мутавакила I и турске конкубине Беј Катун. Он је наследио свог оца као калифа 22. јануара 1406. У то време, улога абасидских калифа била је сведена на давање легитимитета мамелучким султанима из [[Бурџи династија|Бурџи династије]] кроз легитимисање [[Инвеститура|инвеституре]]. Ел Мустаин се борио на страни султана Фараџа у походу на [[Левант]] против побуњених емира [[Алеп]]а и [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Фараџ се предао и осуђен је на смрт. Извршење смртне казне одиграло се 28. маја. Мамелучки султанат остао је подељен, са Наврузом Ел Хафизијем, који је добио сиријске провинције, и Ел Мустаином, који се вратио Каиро праћен Шејхом Ел Махмудијем и Бактамуром Ђиликом, где је одсео у [[Цитадела|цитадели]] 12. јула.<ref name="automatski generisano1">{{Cite encyclopedia |last=Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year=1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn=978-90-04-09419-2|pages=723}}</ref>
</div>[[Датотека:Cairo. Citadel and Mamluk Tombs.jpg|мини|[[:en:Cairo_Citadel|Цитадела у Каиру]]]]Након што је Фараџ формално уклоњен са позиције, Ел Мустаин је прихватио султанат 7. маја 1412,<ref name="automatski generisano1" /> под условом да остане калифа чак и у случају да буде смењен са позиције султана.<ref name="King">{{harvnb|King|1989|pp=723}}</ref> Он је започео са постављањем и смењивањем министара и прављењем кованица у своје име, што је привукло пажњу на султанове амбиције да се не задовољи пуком титулом.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year=1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti|pages=534–538}}</ref> Из тог разлога, Шејх Ел Махмуди је изоловао Ел Мустаина, временом направивши од њега [[де факто]] државног затвореника. Са смрћу Ђилика, 15. септембра, Шејх је убрзао свој план о доласку на власт, који је кулминирао његовим признањем за султана 6. новембра 1412, када је узео титулу Ел Мујада. Након дугог оклевања, Ел Мустаин је и формално [[Абдикација|абдицирао]], и даље затворен у цитадели. Након што је испунио своју улогу интерегнум султана, очекивао је да ће остати калифа, што је био услов, међутим, он је смењен са те функције 9. марта 1414, а на његово место је постављен његов брат Ел Мутадид II.<ref name="automatski generisano1" />
Ред 8:
== Референце ==
{{
== Литература ==
|