Вилијам Морис је рођен у [[ВалтмастовВалтaмстов]]у, у богатој породици средње класе. Студирао је на [[Универзитет Оксфорд|Универзитету у Оксфорду]]. Након студија се специјализовао за архитекту, оженио се Џејн Бурден и остварио блиска пријатељства са уметницима [[Прерафаелитско братство|прерафаелитског братства]]. Између осталог, са Едвардом Берн-Џоунсом и [[Данте Габријел Росети|Дантеом Габријелом Росетијем]], као и са [[Неоготика|неоготским]] сликарем Филипом Вебом. Они су заједно 1861. године основали фирму декоративних уметности, коју су назвали ''-{Morris, Marshall, Faulkner & Co}-''. Будући да фирма стиче велику популарност и траженост, оставили су значајан траг у декорацији [[Ентеријер|ентеријера]] у периоду [[Викторијанско доба|викторијанског доба]]. У то време су дизајнирали првенствено таписерије, тапете, тканине, намештај, витраже и друго. Године [[1875]]. Морис преузима потпуну контролу над овим предузећем, те јој мења име у ''-{Morris & Co}-''. Карактеристично дело које су оставили за собом је, такође, породична кућа, позната и као Црвена кућа, у Лондону коју су Веб и Морис заједно у периоду од [[1859]]. до [[1865]]. године.
Морис је такође стекао успех објављујући његове песме и романе, под називом ''Земаљски рај'' (1868–1870), ''Сан Џони Бола'' (1888), [[Утопија|утопијски]] роман ''Вести ниоткуда'' (1890), као и [[Фантастика|фантастичан]] роман ''Бунар на крају света'' (1896). Године [[1877]]. основао је ''Друштво за заштиту античких грађевина'' како би покренуо кампању против наношења штете током архитектонских рестаурација. Прихватањем марксизма и под утицајем анархизмам 1880их година Морис постаје посвећени револуционарни социјалистички активиста, а након учешћа у Социјал-демократској федерацији, основао је Социјалистичку лигу 1884. Међутим рад организације бива прекинут [[1890]]. године, да би годину дана касније отворио штампарију ''-{Kelmscott Press}-'', где су штампане књиге ограниченог тиража са [[Илуминирани рукописи|илуминираним рукописима]].
