Википедија

Ел Мустаин (Каиро) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 4:
Ел Мустаин је био син Ел Мутавакила I и турске конкубине Беј Катун. Он је наследио свог оца као калифа 22. јануара 1406. У то време, улога абасидских калифа била је сведена на давање легитимитета мамелучким султанима из [[Бурџи династија|Бурџи династије]] кроз легитимисање [[Инвеститура|инвеституре]]. Ел Мустаин се борио на страни султана Фараџа у походу на [[Левант]] против побуњених емира [[Алеп]]а и [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Фараџ се предао и осуђен је на смрт. Извршење смртне казне одиграло се 28. маја. Мамелучки султанат остао је подељен, са Наврузом Ел Хафизијем, који је добио сиријске провинције, и Ел Мустаином, који се вратио Каиро праћен Шејхом Ел Махмудијем и Бактамуром Ђиликом, где је одсео у [[Цитадела|цитадели]] 12. јула.<ref name="automatski generisano1">{{Cite encyclopedia |last=Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year=1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn=978-90-04-09419-2|pages=723}}</ref> Фараџов пораз код Леџуна 25. априла 1412. резултирао је анархијом. Ел Мустаин је заробљен од стране побуњеника који су се за власт борили између себе. Неспособни да изаберу кандидата из својих редова, Мамелуци су изабрали Ел Мустаина на позицију султана.
 
[[Датотека:Cairo. Citadel and Mamluk Tombs.jpg|мини|[[:en:Cairo_Citadel|Цитадела у Каиру]]]]Након што је Фараџ формално уклоњен са позиције, Ел Мустаин је  прихватио султанат 7. маја 1412,<ref name="automatski generisano1" /> под условом да остане калифа чак и у случају да буде смењен са позиције султана.<ref name="King">{{harvnb|King|1989|ppp=723}}</ref> Он је започео са постављањем и смењивањем министара и прављењем кованица у своје име, што је привукло пажњу на султанове амбиције да се не задовољи пуком титулом.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year=1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti|pages=534–538}}</ref> Из тог разлога, Шејх Ел Махмуди је изоловао Ел Мустаина, временом направивши од њега [[де факто]] државног затвореника. Са смрћу Ђилика, 15. септембра, Шејх је убрзао свој план о доласку на власт, који је кулминирао његовим признањем за султана 6. новембра 1412, када је узео титулу Ел Мујада. Након дугог оклевања, Ел Мустаин је и формално [[Абдикација|абдицирао]], и даље затворен у цитадели. Након што је испунио своју улогу интерегнум султана, очекивао је да ће остати калифа, што је био услов, међутим, он је смењен са те функције 9. марта 1414, а на његово место је постављен његов брат Ел Мутадид II.<ref name="automatski generisano1" />
 
Шејхово свргавање Ел Мустаина је проглашено незаконитим од стране [[Улема|улеме]]. На основу овога, Навруз Ел Хафизи је одлучио да објави рат Шејху.<ref name="Suyuti" /> Невруз је успео да пребаци Ел Мустаина и Фараџова три сина 29. јануара 1417. у [[Александрија|Александрију]]. Судећи по историчару ел Сујутију, Ел Мустаин је остао да живи у Александрији све до владавине султана Ел Мујада Сејфудина Татара I, када му је дозвољено да се врати у Каиро. Међутим, он је остао у Александрији где је добијао позамашне своте новца од трговаца. Умро је од куге 1430. у позним тридесетим годинама жиота. У ретроспективи, Ел Мустаинова кратка владавина је виђена као покушај обнове абасидске моћи. 1455, његов брат Ел Каим, једнако је покушао да се домогне власти као султан, али је такође био неуспешан. Како год, Ел Мустаинов калифат је био признат широм исламског света, о чему сведочи чињеница да му је [[Бенгал|бенгалски]] шах слао велике новчане дарове.<ref name="Suyuti" />
Ред 12:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=King|first = Joan Wucher|title = Historical Dictionary of Egypt|series = Books of Lasting Value|year=1989|origyear = First published 1984|publisher = American University in Cairo Press|isbn=978-977-424-213-7|pages = 453–454}}
 
== Даље читање ==
* {{Шаблон:Cite journal|last=Garcin|first = Jean-Claude|year=1967|title = Histoire, opposition, politique et piétisme traditionaliste dans le Ḥusn al Muḥādarat de Suyûti|trans_title = History, opposition, politics and traditionalistic pietism in Suyuti's Ḥusn al Muḥādarat|journal = Annales Islamologiques|volume = 7|pages =|pages=33–90|publisher = [[Institut Français d'Archéologie Orientale]]|url = http://www.ifao.egnet.net/anisl/AnIsl007_art_03.pdf|language = French|format = [[Portable Document Format|PDF]], 14.62 MB|accessdate = 22. 7. 2010.|pages=33–90}}
* {{Шаблон:Cite journal|last=Holt|first = P. M.|year=1984|title = Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo|journal = [[Bulletin of the School of Oriental and African Studies]]|volume = 47|issue = 3|pages =|pages=501–507|publisher = University of London|subscription = yes|accessdate = 4. 3. 2008.|jstor = 618882|pages=501–507}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ел_Мустаин_(Каиро)”