Прељуб — разлика између измена

Прељуб потиче из властелинске породице, која је имала поседе око средњег тока [[Црна Река (Македонија)|Црне реке]], [[Маријово|Мариова]] и [[Селечка планина|Селечке планине]], у [[Република Македонија|данашњој Македонији]]. Он се, као већ искусни војсковођа, помиње [[мај]]а [[1344]]. године, када му је Душан поверио одред коњице и упутио га да уништи одреде емира од Смирне, који су се повлачили после напада на Солун. Византијски цар, хроничар и савременик дешавања [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]] наводи за Прељуба да је ''изгледа храброшћу, срчаношћу и искуством премашивао његове (Душанове) великаше''<ref name="Кант">[[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]], ''„Историја“''</ref>. Користећи се лукавством, емирови људи су победили српске коњанике у [[Битка код Стефанијане|бици код Стефанијане]], која представља први окршај Срба и [[Турци|Турака]] на европском тлу.

[[Датотека:Paja_JovanoviKrunisanje_Cara_Dusana_2.jpg|мини|400п|[[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] ''„[[Проглашење Душановог законика]]“'', у доњем десном углу на турнирском коњу је насликан кесар Прељуб]]

 

Током јесени [[1350]]. године, Јован Кантакузин је започео офанзиву у [[Егејска Македонија|јужној Македонији]] против [[Српско царство|Српског царства]] и њему су се предало неколико тврђава око [[Бер]]а и [[Воден (град)|Водена]]<ref name="Кант" />, после чега су се његове снаге упутиле ка [[Србица (град у Грчкој)|Србици]]. Одбраном град командовао је кесар Прељуб, који је локалне Грке ставио у прве борбене редове{{Напомена|Прељуб није веровао локалним [[Грци]]ма, пошто су у околним градовима они прелазили на [[Јован VI Кантакузин|Кантакузинову]] страну и предавали утврђења без борбе. Због тога их је ставио у прве борбене редове, док је њихове породице оставио у унутрашњости града под српском стражом.}}, а са српском посадом се повукао у цитаделу. Иако су Грци у подграђу града прешли на Кантакузинову страну, он после вишедневне опсаде није успео да освоји цело утврђење које је бранио Прељуб и повукао се са војском у Бер, а потом и у [[Солун]]<ref name="ВИНЈ">{{ВИНЈ VI}}</ref>. Већ током зиме [[1351]]. године, Душан је дошао под Солун и повратио изгубљене градове.