Светозар Радојчић — разлика између измена

Рођен је [[14. мај|14.05.]][[1909]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], где је његов отац [[Nikola Radojčić|Никола]] радио као професор у [[Карловачка гимназија|Карловачкој гимназији]] и ту је завршио основну школу [[1920]]. године. Исте године је уписао средњу школу у [[Љубљана|Љубљани]], пошто је његов отац добио место професора на [[Универзитет у Љубљани|Љубљанском универзитету]]. После завршене средње школе, у истом граду је од [[1928]]. до [[1932]]. године завршио студије [[Археологија|археологије]]. Током студија, Радојчић је школску [[1930]]/[[1931|31]] провео на [[загреб]]ачком [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишту]], а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у [[Корушка|корушком]] градићу [[Фајштриц]]у (''Бистрици'') ([[1930]]. и [[1931]]). Образовање је стицао и у [[Беч]]у и [[Праг]]у (Институт [[Никодим Павлович Кондаков|Н. П. Кондакова]] и [[Карлов универзитет]]), а летњи период [[1933]]. године је провео на археолошким локалитетима и [[музеј]]има у [[Венеција|Венецији]], [[Аквилеја|Аквилеји]] и [[Градеж (Италија)|Градежу]]. Докторску дисертацију на тему ''„Портрети српских владара у средњем веку“'' је одбранио у Љубљани [[30. октобар|30.10.октобра]][[1934]]. године и она је исте године штампана у [[Скопље|Скопљу]] у издању [[Музеј Јужне Србије|Музеја Јужне Србије]], чији је директор тада био [[Радослав Грујић]].

Светозар Радојчић је [[27. мај|27.05.]][[1952]]. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје [[5. децембар|05.12.децембра]][[1963]]. године. Члан Одељења историјских наука постао је [[11. март|11.03.]][[1971]]. године, а био је и председник [[Манастир Хиландар|Хиландарског]] одбора САНУ.