Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon; козметичке измене |
|||
Ред 103:
Поред великог успеха који је Приск постигао Маврикије га смењује, а на његово место поставља поново свог брата Петра. Велика глад која је захватила Цариград, као и вест да је место великог победника Приска заповедник поново неспособни Петар, додатно су повећали незадовољство које је народ осећао према Маврикију. Ствар је додатно погоршала и гласина да је Маврикије одбио да откупи заробљене византијске војнике које је након тога Бајан у бесу побио, тако да је народ био на ивици побуне.
Прискова смена дала је наду Бајану да ће успети да се освети Византинцима, због чега је отпочео са груписањем својих снага у рејону [[Ђердапско језеро|Ђердапа]]. Груписање Авара и гласине да ће Бајан кренути на сам Цариград нагнале су Маврикија да нареди Петру превентивни удар на непријатеља. Византијски командант се одлучује да уместо директног удара против Авара пошаље једног од својих заповедника, против Словена који су признавали Бајана. Вођа похода био је опробани Гудуј који је успео да потисне локалне Словене уз помоћ [[Анти|Анта]] и других варвара који су кренули да напуштају Бајана, након великих пораза које му је Приск нанео. Задовољан успехом Маврикије наређује да се обавезно презими на словенској земљи, напоменувши да се војска за храну сналази на терену пошто је у Царству велика глад и нема одакле да им се допрема храна. Ова Маврикијева наредба била је кап која је прелила чашу. Побеснеле трупе су подигле побуну, а за новог цара прогласиле су једног од својих вођа [[Фока (византијски цар)|Фоку]] (602—610.). Побуна је захватила целу земљу и Маврикије је збачен са власти, а Фока је [[22.
[[Персијанци]] који су по Маврикијевом збацивању са власти ступили у рат са Византијом под изговором да чувају стари поредак ствари, деловали су новом цару као већа претња и он због тога повлачи трупе са Дунава и пребацује их у [[Мала Азија|Малу Азију]]. Током Фокине осмогодишње владавине, граница на Дунаву остаје практично небрањна (изузимајући мале посаде у тврђавама). Авари несметано пљачкају по Византији, док Словени уз пљачкашке походе почињу правити и веће селидбе на територију Византије. Фокина владавина бива окончана почетком октобра 610. године, а за новог цара бива проглашен [[Ираклије]] (610—641.).
Ред 172:
** [[Историја Бугарске у средњем веку]]
** [[Историја Словеније у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Византије]]
| |||