Серхат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Серхат''' је војна [[крајина]] у пограничним областима [[Османско царство|Османског царства]]. Заслужни војници у тим крајинама су били и серхатске [[Гази|газије]], а то је био милитаризован простор због чувања границе. Поред осталих и [[Пожешки санџак]] је био погранични и у његовом сјеверном и сјеверозападном дијелу била је установљена крајина (серхат). Серхати нису били фиксне административне цјелине, него би се укидали и оснивали у зависности од губитка или проширења територије.
 
[[Османлије]] су у те крајеве често насељавали [[Срби|Србе]], да служе као граничари (крајишници), а Срби су за привилегован статус, као пожељни ратници, насељавани и са друге стране границе, на аустријској територији. <ref>{{Cite book|last= Грбић |first= Манојло |authorlink= |coauthors= |title= Карловачко владичанство, књига прва,. ppстр. 16, 18, 24, 252, 310, 311, 313... |year= 1891 |url= |publisher= |location= Карловац |id=}}</ref>
 
Серхат је и властито име у [[Турска|Турској]], персијског или арапског поријекла. Сама ријеч је у вези са ријечима [[сердар]] и [[сераскер]], у којима сер значи главни, глевешина, истурена област (крајина-серхат).
Ред 7:
== Серхат у Путопису Евлије Челебије ==
[[Евлија Челебија]], отомански путописац из 17. вијека у својим "Путописима" често спомиње серхат и серхатске, крајишке [[Гази|газије]].
"...Један крајишки [[Гази|газија]], међутим, био је сакрио једног кршћанина – харамију у кожу..." <ref>{{Cite book|last= Челеби |first= Евлија |authorlink= http://www.scribd.com/doc/18345823/Evlija-Celebi-Putopisi |coauthors= |title= Путопис, одломци о југославенским земљама,. ppстр. 146 |year= 1967|url= |publisher= Свјетлост |location= Сарајево |id=}}</ref> У том опису је описао [[побратимство]] које је том крајишком газији као и путописцу, био непознат обичај: "Премда ово нема ни у муслиманској ни у кршћанској (светој) књизи, то је ипак овакав обичај на овој крајини чест. Кад су то све казали паши, он је рекао: - Ослобађам их обојицу. На то обојица нокат у ледину и ишчезоше. Сви ми, међутим, остали смо запањени пред овим разговором." Побратимство је у том серхату међу Србима обје вјере била уобичајена пракса.
 
"Његови су становници по свом јунаштву, одважности и чврстини витезови с особинама Сама и Неримана тако да се чак сви ратници на крајини (серхат) ејалета Будима, Егре, Кањиже и Босне у свих седам стотина и шездесет пограничних градова регрутују из серхата Босне. Они дан-ноћ воде бојеве, чаркања, ратове и битке с непријатељима на све стране." <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Исто дјело pp. 122 |year= |url= |publisher= |location= |id=}}</ref>
Ред 13:
"... нека се подигне пола посаде свих мојих градова са свим серхатским газијама које су способне за борбу, и који могу да пођу на војну, па отворите друмове млетачких градова Задра и Шибеника..." <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Исто дјело pp. 148 |year= |url= |publisher= |location= |id=}}</ref>
 
На крају књиге, гдје су објашњени мање познати термини (стрpp. 583.), преводилац и приређиваћ је под термином [[Акинџије|Акинџија]] написао: "Акинџија, опћи назив за припадника лаке коњице, састављен од Турака и домаћег муслиманског земљорадничког становништва на Балкану, која је својим упадима и харањем припремала турска освајања. Били су распоређени по крајиштима која су називана ''серхат'' (крајина), имали су савршену организацију. Свако крајиште имало је своје акинџије, а оне свога акинџијског бега, обично санџакбега дотичног санџака. Он је заповиједао свим акинџијама једне пограничне провинције... Акинџије су постојале само у граничним областима Европске Турске..."
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Серхат