Псковско-печерски манастир — разлика између измена

== Историја ==

=== Оснивање манастира ===

 

 

На основу старих предања и летописа извесно је да су у пећинама на подручју данашњег манастира своје уточиште пронашли монаси из [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерске лавре]] који су се ту склонили од учесталих прогона [[Кримски Татари|кримских Татара]]. Међу тим првобитним монасима летописи помињу само преподобног Марка, који се на тај начин сматра и праоцем манастирског братства.<ref name="Оснивање манастира" /> Као званичан датум оснивања Псковско-печерског манастира узима се [[1473]], година када је преподобни [[Јона Псковско-печерски|Јона]] освештао малену пећинску цркву посвећену [[Велика Госпојина|Успењу Пресвете Богородице]]. У многим летописима, укључујући и манастирске, преподобни Јона се сматра оснивачем самог манастира. Пре него се замонашио, преподобни Јона је служио као свештеник (световног имена Јован) у цркви [[Свети Ђорђе|Светог Ђорђа]] у граду Јурјеву Ливонском (данас естонски [[Тарту]]), а у [[ливонија|Ливонију]] је дошао као православни мисионар. Како је у време његовог службовања у Ливонији долазило до честих прогона православног словенског становништва од стране Ливонаца и Немаца, Јован је страхујући за живот своје породице напустио Тарту и упутио се у правцу [[Псков]]а. У Пскову је први пут чуо за постојање ''Богомстворених пећина'' и одлучио је да се настани у близини тог светог места. Јован је уз помоћ супруге Марије у маленој пећини саградио цркву посвећену Великој Госпојини. Пре него је градња цркве завршена, његова жена Марија се тешко разболела и непосредно пре смрти она се замонашила и узела монашко име Васса. На тај начин је монахиња Васса постала првом [[постриг|пострижницом]] Успењског манастира. Након смрти супруге, и сам Јован је примио монашки чин, узевши монашко име Јона. Руска православна црква слави преподобног Јону заједно са преподобним Марком 29. марта/11. априла, а преподобну Вассу 19. марта/1. априла. Наследних преподобног Јоне јеромонах Мисаил саградио је на брду изнад пећина дрвену цркву и монашку келијицу, али су обе грађевине убрзо уништене у нападу [[ливонски ред|ливонских војски]] на манастир, док је сва манастирска имовина опљачкана. Иако се у наредним годинама манастирско братство јако смањило, а манастир је живео у великом сиромаштву, монашка заједница је ипак успела да се очува.<ref name="Оснивање манастира" />

Године [[1521]]. манастир је дошао у посед чудотворне иконе Успења Мајке Божије са житијем, коју је насликао иконописац Алексеј Мали по наруџби извесних трговаца Василија и Теодора (Теодор се касније замонашио и постао монах Теофил, сахрањен је у овом манастиру).<ref name="Процват">{{cite web|title=Расцвет обители в ХVI веке|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/letopis/6-rastsvet-obiteli-v-xvi-veke|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=22. 3. 2016}}</ref> У том периоду манастир се спустио ка долини Каменца, а монашке келије саграђене су насупрот Успењске цркве. У време игумана Герасима донесена су правила манастирског живота којих се у неизмењеном облику монаси придржавају и данас.

 

Након градње заштитнх зидина, Успењски манастир је постао и стратешки важно утврђење и важна утврда на крајњем западу руске државе. Крајем октобра [[1581]]. војска пољског краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] напала је манастир, и након вишедневне опсаде успела да пробије одбрамбене зидине код Благовештењског храма (5. новембра). Међутим, иако су успели да пробију заштитне зидине, захваљујући храбром отпору монаха и малобројних војника Пољаци нису успели да уђу у манастир.<ref name="Опсаде">{{cite web|title=Противостояние польско-литовскому войску|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/letopis/7-protivostoyanie-polsko-litovskomu-vojsku|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=22. 3. 2016}}</ref>

Почетком [[XVII век]]а манастир се налазио на мети честих напада пољских, шведских и литванских освајача који су користећи унутрашње политичке слабости у Русији у том периоду упадали у западне делове земље.<ref>{{cite journal|first=Я. Н.|last=Рабинович|title=Неизвестные страницы истории Псково-Печерского монастыря и Изборска в Смутное время.|series=Серия Социально-гуманитарные и психолого-педагогические науки — 2013. — № 2.|issue=Вестник Псковского государственного университета.|url=http://pskgu.ru/projects/pgu/storage/wg6110/wgpgu02/wgpgu02_07.pdf|accessdate=23. 3. 2016}}</ref> По налогу императора [[Петар Велики|Петра Великог]] [[1701]]. године манастир је додатно утврђен високим земљаним бедемом и дубоким ровом који је испуњен водом (остаци земљаног утврђења сачувани су до данашњих дана). Подигнуто је 5 нових стражарских кула, а колики је значај манастир имао у националним оквирима најбоље сведочи податак да је изнад Никољских врата постављен државни грб.<ref name="Опсаде" /> Већ две године касније, [[1703]]. године, малени војни одред под командом војводе Ивана Назимова успешно је одбранио манастир од напада знатно бројније шведске војске. Била је то уједно и последња битка под манастирским зидинама, пошто је [[Мир у Ништаду|Ништадским миром]] из [[1721]]. године граница руске државе померена ка западу и удаљила се од манастира. На тај начин Псковско-печерски манастир губи свој одбрамбени значај и поново постаје искључиво сакрални објекат.

 

Мировним уговором из Тартуа од [[2. фебруар]]а [[1920]]. године одређена је граница између тадашње [[Руска СФСР|Руске СФСР]] и [[естонија|Естоније]], а сходно одредбама уговора Печорски манастир се тако нашао у границама естонске државе. У границама Естоније манастир се налазио све до [[1940]]. године када је Естонија инкорпорирана у састав [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Како је у почетним годинама постојања Совјетског Савеза вршено масовно затварење верских објеката и национализација њихове имовине, чињеница да се Печорски манастир у том периоду налазио ван граница Совјетске државе сачувала је манастирско братство од скрнављења и национализације.

У Успењској цркви се чува чудотворна икона Успенија Мајке Божије са житијем, рад псковског иконописца Алексеја Малог из [[1521]]. године, те икона Светог Николе са житијем, такође из [[XVI век]]а. У јужној стени храма се налази и гробница преподобномученика Корнилија.<ref>{{cite web|title=Успенский пещерный храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/10-uspenskij-peshchernyj-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>

 

 

=== Никољска надвратна црква ===

* -{Рабинович Г. Архитектурный ансамбль Псково-Печерского монастыря.\\Архитектурное наследство. Вып.6. М., 1956.}-

* -{Ямщиков С. Архимандрит Алипий. Человек. Художник. Воин. Игумен. М.: Москва, 2004. — 488 c. ISBN 5-98637-004-X }-

 

== Спољашње везе ==