Самуилово царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
| Име_генитив =
| Слика_карта = samuilovo_carstvo.jpg
| Текст_карта = Самуилово царство 996. године, према Д. Ризову (Die Bulgaren in ihren historischen, etnographishen und politischen Grenzen, Berlin (1917
| Текст_испод_карте =
| Континент = [[Европа]]
Ред 60:
== Почетак пропасти ==
Самуило [[996]]. године креће у нови поход потукавши Византинце под [[Солун]]ом, после чега се још више оснажује и [[997]]. године продире до [[Коринт]]а и [[Пелопонез]]а. Међутим на повратку код [[
Самуило [[1001]]. године покреће офанзиву ка [[Једрене|Хадријанопољу]] и [[Константинопољ|Цариграду]], али у тај сукоб окончава [[1004]]. године његовим поразом, мада су његове трупе преко [[Пловдив|Филипоља]] стигле до [[Једрене|Хадријанопоља]]. Последица тога је [[Византијско царство|византијско]] заузимање скоро половине његове земље. Док је Самуило надирао ка Хадријанопољу, Василије је [[1002]]. године заузео [[север]] данашње [[Грчка|Грчке]]. Самуилов [[српски сроднички односи|зет]] [[Добромир]] предаје [[Бер]] без борбе добивши заузврат титулу [[антипат]]а. [[Војсковођа]] [[Димитрије Тихонас]] предаје [[Колиндрон]], под условом да он и његове трупе добију слободан пролаз ка средишту Самуиловог царства. Следеће на удару било је [[Српчиште]] које [[Јунак|јуначки]] бранио [[војвода Николица]], али је град на крају ипак пао у Василијеве руке, а Николица у заробљеништво. Василије је тако овладао целом [[Тесалија|Тесалијом]], а на повратку у Солун заузима [[Воден (град)|Воден]] повративши тако контролу над целокупном [[Егејска Македонија|Егејском Македонијом]]. Василије се потом окреће северу државе и, док Самуило на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]] [[1003]]. године упада и пљачка Хадријанопољ, заузима [[Видин]] и креће на [[Скопље]]. Самуило (који се после упада у Хадријанопољ брзо повукао ка [[Македонија (област)|Македонији]]) је покушао да на [[Вардар]]у заустави Василијев продор, међутим византијски цар односи још једну велику победу. Након тога Василије улази у Скопље које му је предао намесник града и бугарски принц [[Роман Петров|Роман]]. Цар је на повратку покушао да освоји и [[Перник]] на [[Струма|Струми]], али му то не полази за руком, а Самуило 1004. године покреће своју последњу офанзиву и бива под Солуном поражен. Велики Василијеви успеси уверили су многе да је он сигурни победник, тако да су му [[1005]]. године [[Драч]] предали Самуилов зет [[Ашот]] и [[српски сроднички односи|таст]] [[Јован Хрисилије]], исти онај који 15 [[година]] раније град предао Самуилу када је деловало да ће он бити победник у рату.
Последњи неуспеси у борбама довели су до промене у Самуиловој тактици. Уместо доташњих офанзива, он је почео да утврђују је средиште своје државе Пелагонијску равницу и прилазе њој, спремајући се за одсудну одбрану. У [[Клисура|клисури]] [[
== Пропаст државе ==
|