Jugoslovenska kinoteka — разлика између измена

U januaru 1949. u okviru ZVEZDA FILMA obrazuje se posebno odeljenje - KINOTEKA što je ustvari nova adresa za dotadšnji FILMSKI ARHIV istog preduzeća. [[Milenko Karanović |Milenko Karanović]] postaje prvi direktor Kinoteke.

Tri meseca kasnije [[17. августа|17. avgustaavgust]]a 1949. godine u SLUŽBENOM LISTU [[ФНРЈ|FNRJ]] broj 69. donosi se "Pravilnik o osnivanju i radu centralne jugoslovenske kinoteke", koji je 5. avgusta te godine potpisao predsednik Komiteta za Kinematografiju [[Владислав С. Рибникар|Vladislav Ribnikar]], uz saglasnost Predsednika Vlade FNRJ i Ministra narodne odbrane [[Маршал Југославије|Maršala Jugoslavije]] [[Јосип Броз Тито|Josipa Broza Tita]] koji je takodjetakođe potpisao taj dokument.<br />

Tako je, kažu dokumenti, {{Цитат| ^{''..stvorena samostalna savezna ustanova, sa zadatkom, da skuplja, trajno čuva i obradjujeobrađuje filmove i filmski materijal, da se bavi širenjem filmske kulture i obrazovanjem filmskih kadrova putem prikazivanja filmova, da istražuje i izučava istoriju filma, i da saradjujesarađuje sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu''}}}.

Njenu delatnost finansirala je do [[1972.]] godine [[СФРЈ|SFRJ]], potom, naizmenično grad Beograd i Republika Srbija. <br />

Prilikom obeležavanja stogodišnjice filma na našim prostorima odlučeno je da se za DAN KINOTEKE uzme [[6. jun]]. Tog dana [[1896.]] godine Beograd je medjumeđu prvim evropskim gradovima i prvi na [[Балканско полуострво|Balkan]]u video čudo tehnike - KINEMATOGRAF.

Od [[1951.]] godine Jugoslovenska kinoteka postaje sedamnaesti član FIAF-a (MedjunarodneMeđunarodne federacije filmskih arhiva) koja danas okuplja preko 130 kinoteka iz celog sveta. Od [[1995.]] postaje, po pozivu, član ACE-a (Asocijacija kinoteka zemalja evropske zajednice).