Казанџија — разлика између измена

104 бајта уклоњена ,  пре 4 године
м
sablon; козметичке измене
м (sablon; козметичке измене)
{{ВикиБиб2016}}
[[СликаДатотека:Kazandzija.jpg|мини|250px|Казанџијска радња]]
'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост. </ref> углавном [[казан]]е за ракију, али такође и казане за спремање [[Храна|хране]], [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид [[Бакар|бакра]] [[отров]]ан.
Казанџијски [[занат]] постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]].
 
== Историјат ==
Постојбином казанџијског заната сматрају се [[Персија]] и [[Индија]], које су богате рудом бакра. У [[Грчка|Грчкој]] се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и [[Римљани]]. Међутим, у [[Европа|Европи]] се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. [[Балкан]], на који су бакрено посуђе донели [[Турци]], био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у [[16. век|16. веку]]у - године [[1511.]] из [[Сарајево|Сарајева]] је за [[Дубровник]] за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. <ref>Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, ''Казанџијски занат'', у: Група аутора, ''Стари занати у Србији'', Београд : Етнографски музеј, 65-68.</ref>
Казанџијски занат у другој половини [[19. век|19. века]]а и почетком [[20. век|20. века]]а достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустрализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната. Данас, у [[21. век|21. веку]]у, казанџије се углавном баве производњом казана за печење ракије, казана за топљење масти, прскалица за виноград, котлића за рибљу чорбу и разним поправкама. Малобројих казанџијских занатлија има у [[Београд|Београду]]у, [[Ваљево|Ваљеву]], [[Ниш|Нишу]]у, [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Лесковац|Лесковцу]], [[Врање|Врању]], а има их и по селима.
 
== Производи ==
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)]
* [http://starizanati.gov.rs/?strana=105&podstrana=832&kolona=3 Стари занати]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/245416/Poslednji-beogradski-kazandzija Последњи београдски казанџија]
* [http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest5698143.html Казанџија са седам заната]
* [http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/cir/zanimanja.php?z=163 Занимање није у образовном систему]
* [http://www.digitalizacija.ns.rs/sr/kazandzhija Казанџија (писани и звучни приказ)]
* [http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/kazana-za-svet-kazandzija-ni-za-lek_144333.html Казанџија ни за лек]
* [http://www.slobodnaevropa.org/content/kazandzija-zanat-koji-odumire/27111001.html Занат који одумире]
* [http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prokupacki-kazandzija-cuva-stari-zanat-od-zaborava.sr.html Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава]
 
[[Категорија:Стари занати]]
[[Категорија:Турцизми]]
363.220

измена