Мирођија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м sablon; козметичке измене
Ред 18:
Мирођија је [[једногодишња биљка]] која нарасте до око [[метар]]. [[Лист]]ови су вишеструко перасти, [[цвет]]ићи мали и жути, док су плодови јајолики.
 
Потиче из [[средња Азија|централнесредње Азије]] и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе [[година|године]]. Најјачу арому има пре него што процвета.
 
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и [[мирис|ароматичан]] [[мирис]] и зачински [[укус]]. [[Дрога]] је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (-{''Anethi fructus et summitas''}-).
Ред 38:
== Станиште ==
 
Мирођија је пореклом из централнесредње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у [[шума]]ма и [[шикара]]ма у нижим и брдовитим пределима.
 
== Употреба ==
 
Мирођија је добар, нешкодљив и лако доступан зачин. Сецкано свеже лишће мирођије побољшава укус [[зелена салата|зеленој салати]], затим салати од [[краставац|краставаца]]а и [[парадајз]]а, а прикладна је и за салату од [[кромпир]]а. Служи као додатак [[маслац]]у и [[мајонез]]у. Сос од мирођије идеалан је прилог за свежу [[јегуље|јегуљу]], [[рак]]ове и сва остала јела од [[море|морских]] и слатководних [[рибе|риба]]. Може се употребљавати уз [[вариво]] од [[пасуљ]]а, краставаца и кромпира, затим овчетину, динстано [[поврће]], уз [[свиња|свињска]] [[ребро|ребарца]] и котлете. Идеално се слаже са тиквицама и јелима од тиквица. За кишељење краставаца не употребљавају се само нежни листићи већ и читава стабљика.
 
У [[народ]]ној [[медицина|медицини]] мирођија је позната као средство за бољи [[апетит]] и [[пробава|пробаву]], код надимања, [[повраћање|повраћања]] и [[несаница|несанице]].
 
Мирођија је уз [[першун]] и листове [[целер|целера]]а, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.
 
== Култура ==