Казанџија — разлика између измена

'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост.</ref> углавном [[Казан (предмет)|казанказане]]е за ракију, али такође и казане за спремање [[Храна|хране]], [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид [[Бакар|бакра]] [[отров]]ан.

Предмети од бакра били су у широкој употреби и у граду и на селу. Често су имали и декоративну функцију, нарочито они предмети и посуђе који су били украшени гравирањем.

Централно место казанџијске радионице била је ватра на којој се топио бакар, који је добављан у сировом стању. Након топљења, бакар је тешким чекићима развлачен у табле, а затим се приступало изради одређеног предмета. Како је бакар склон [[оксидација|оксидацији]] при којој се ствара отровна метална [[патина]], неопходно је да посуђе за јело и пиће буде калајисано након израде.