Велики Иран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
Према Ричарду Нелсону Фрају, Велики Иран обухвата „већину [[Кавкаске планине|Кавказа]], [[Авганистан]]а, [[Пакистан]]а и [[Средња Азија|Средишње Азије]], док се културни утицај протеже и за западну [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]], те подручја насељена [[Семитски народи|семитским народима]]“. Фрај додаје: „Велики Иран подразумијева све земље у којима се говори или се говорило [[Ирански језици|иранским језицима]], односно сва подручја гдје су постојале мултинационале иранске државе“<ref>Ричард Нелсон Фрај: „Велики Иран“ (''Greater Iran''), XI.</ref>.
Ричард Фолтз наводи: „Често се узима како су сви народи ''Великог Ирана'' - културолошког појма који се протеже од [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Кавкаске планине|Кавказа]] до [[Хорезм]]а, [[Трансоксијана|Трансоксијане]] и [[Бактрија|Бактрије]], те укључује [[Персијанци|Персијанце]], [[Међани|Међане]], [[Парћани|Парћане]], [[Согдијана|Согдијанце]] и остале - били [[Зороастризам|зороастристи]] у преисламском раздобљу“<ref>Richard Foltz: „Religije Puta svile: Kopneni promet i kulturna razmjena od antike do 15. vijeka“ (''Religions of the Silk Road: Overland Trade and Cultural Exchange from Antiquity to the Fifteenth Century''), izdavač: Palgrave Macmillan, 2000.
Историчари Џ. П. Малори и Даглас К. Адамс тврде како се у западном дијелу Великог Ирана у [[Ахеменидско краљевство|ахеменидско доба]] говорило сјеверозападним [[Ирански језици|иранским језицима]], док се на источном дијелу говорило источним иранским језицима који одговарају [[Авеста|Авести]]<ref>J. P. Mallory i Douglas Q. Adams: „Enciklopedija indoevropske kulture“ (''Encyclopedia of Indo-European culture''), London i Chicago, izdavač: Fitzroy-Dearborn, 1997.
Џорџ Лајн такође наводи како су [[Илханиди]] након распада [[Монголско царство|Монголског царства]] постали владари Великог Ирана. Према Џудит Џ. Колбас, Уљаyти је владао овим подручјем између [[1304]]. и [[1317]]. године<ref>Judith G. Kolbas: „Mongoli u Iranu“ (''The Mongols in Iran'')
Главни извори попут историчара Мира Хванда (који проучава [[Тимуриди|тимуридско]] раздобље) дефинишу „Ираншахер“ (Велики Иран) као подручје између [[Еуфрат]]а и [[Аму Дарја|Аму Дарје]]<ref>Mir Hvand: ''Tārīh-i rawz̤at al-ṣafā'', Teheran, 1959.</ref>.
Ред 17:
Традиционално, кроз историју па све до данашњег дана, етничка припадност никада није била дефинисани критеријум при одређивању граница Великог Ирана. Фрај наводи: „Много пута истицао сам како данашњи народи Средишње Азије, који су говорили они иранским или туркијским језицима, имају једну културу, једну религију, један систем друштвених вриједности, те само језик који их разликује.“
Тек у новије доба западна колонијална интервенција захтјевала је етничке тенденције односно етничку подијелу граница у покрајинама Великог Ирана. Патрик Клавсон спомиње како је етнички национализам феномен који се појавио у [[19. вијек]]у<ref>Patrick Clawson: „Vječni Iran“ (''Eternal Iran''), izdavač: Palgrave Macmillan, 2005.
[[Кембриџова историја Ирана]] води се према географском приступу којег описује као „историјски и културни ентитет Великог Ирана“. Подручје обухвата територије [[Иран]]а, [[Авганистан]]а, те [[Кина|кинеске]] и бивше [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] [[Средишња Азија|Средишње Азије]]<ref>[http://links.jstor.org/sici?sici=0020-7438%28198908%2921%3A3%3C415%3ATCHOIV%3E2.0.CO%3B2-I ''The Cambridge History of Iran'': „Seleukidsko, partsko i sasanidsko razdoblje“ (''The Seleucid, Parthian and Sasanian Periods''), Ehsan Yarshater, 3. svezak, provjerio: Richard N. Frye, ''International Journal of Middle East Studies'', 21. svezak, 1989.
== Види још ==
| |||